Просјечна плата у грани текстила, коже и обуће мања у односу на прерађивачку индустрију

Просјечна плата у грани текстила, коже и обуће мања у односу на прерађивачку индустрију
Просјечна плата у грани текстила, коже и обуће мања у односу на прерађивачку индустрију

Око 14.000 радника је запослено у грани текстила, коже и обуће, а просјечна плата у прошлој години за коју су радници радили износила је 866 КМ, рекао је на данашњој конференцији за новинаре у Бањалуци предсједник Синдиката текстила, коже и обуће РС Данко Ружичић. Просјечна плата је мања од просјека плата у прерађивачкој индустрији, чији је дио грана текстила, коже и обуће, гдје је просјек плате у прошлој години износио 936 КМ. Грана текстила, коже и обуће чини четвртину прерађивачке индустрије. Доминира индустрија производње обуће у којој је запослено око 9.000 радника, а остатак су радници који се баве производњом одјевних предмета и текстила. Ружичић напомиње да радници у овој грани живе у изузетно тешкој економској ситуацији, а један од разлога зашто су плате ниске је  непостојање гранског колективног уговора. Ружичић подсјећа јавност да већ пуних седам година нема гранског колективног уговора, јер гранска удружења послодаваца, која су дио Уније послодаваца Републике Српске уопште не желе да преговарају са синдикатом.

„Из Уније послодаваца су од нас, кад год смо разговарали, тражили да то буду незванични, а не званични састанци. Нама је узурпирано право од стране послодаваца да преговарамо у име радника о висини њихове цијене рада и других права из радно правне области у Српској. Свима вам је познато да уколико немате колективни уговор, који би вриједио за све раднике у грани, не могу се примјенити сви институти радног права из Закона о раду“, каже Ружичић.

Зато је основни циљ Савеза синдиката РС и свих гранских синдиката да се донесе нови систем плата у Републици Српској, јер је овакво стање неиздрживо, поручује Ружичић. Каже да се више не може дозволити да се у реалном сектору исплаћује само најнижа плата.

 „Тај нови систем плата је представљен министрима који се баве питањима привреде и рада, предсједнику Владе РС, али и предсједнику Републике Српске. Уколико не дође до уређења система плата у Српској, више неће бити смисла за напредак и развој привреде у Српској, јер нам радници одлазе због ниских и неправедно подијељених плата“, каже Ружичић.

Подсјећа да Влада Републике Српске пуних 10 година има разумјевања за  послодавце из текстилне и кожарско-прерађивачке индустрије, дајући им одређене подстицаје, кроз плаћање мањих пореза и доприноса на плате, а остали послодавци у Републици Српској имају најнижу стопу пореза и доприноса у региону. Ружичић каже да је синдикат подржао мјере Владе, али да јефтинија бруто плата послодавцима из текстилне и кожарско-прерађивачке индустрије мора да значи веће плате нашим радницима.

 „Зато позивамо Владу РС да се окрене рјешавању економско-социјалних проблема у Српској, а да мало успори када је у питању разумјевање послодаваца и давање подстицаја, јер није добро за Републику Српску и послодавце, ако у њиховим фирмама нема ко да ради и да нашу домаћу радну снагу замјене са радницима из иностранства који долазе. То није рјешење. Не можете посебно у прерађиавчкој индустрији домаћу снагу замијенити са странцима, јер ће они паре које зараде слати ван Републике Српске“, каже Ружичић.

 Од 14.000 радника запослених у грани текстила, коже и обуће, њих око 2.000 ради у Творници обуће „СПОРТЕК“ Котор Варош. Радислав Стојановић, предсједник Синдикалне организације Творнице обуће „СПОРТЕК“ Котор Варош и члан Републичког одбора гранског синдикат каже да долази из озбиљне фирме, која ради за свјетске компаније, али у којој се у континуитету потписује Појединачни колективни уговор.

„Имамо Појединачни колективни уговор и дефинисана су јасно права радника и не можемо имати примједбу. Регрес се редовно исплаћује, накнада за минули рад, прековремени рад, имамо властити ресторан гдје се раднции хране. Иако су нам плате изнад просјека плате у грани, нису довољне за живот. Имали смо добар социјални дијалног у претходном периоду и надамо се да ће се то наставити и да ћемо ускоро опет сјести и договорити нова повећања плата са послодавцем“, каже Стојановић.

Представници Синдиката текстила, коже и обуће се питају како је нормално да у јавном сектору сви имају колективне уговоре, док у реалном сектору то није тако. Поручују да синдикат не може сам са собом потписати Посебни колективни уговор, јер је све до социјалних партнера, а њихов социјални партнер није Влада Српске, већ  Унија послодаваца РС. Зато их још једном позивају да коначно сједну за преговарачки сто, како би закључили грански колективни уговор.


е-магазин Регионалног синдикалног савјета Солидарност

НЕ ТЈЕРАЈТЕ РАДНИКЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПОВЕЋАЈТЕ ПЛАТЕ!