Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске је за „Буку“ оквалификовала понуду послодаваца да најнижа плата у РС буде 480 КМ као ругање радничкој класи. Њом су, каже, уједно послали и јасну поруку сваком раднику у РС – „овдје ‘леба нема“.
Прокоментарисала је и потицаје који се дају у реални сектор од стране Владе РС.
„То је наш новац, њега добијају појединци у реалном сектору, а радници им раде за 450-480 марака, то је за сваку осуду и мислим да Влада РС мора реаговати и запитати се шта она у ствари финансира и шта значи потицај за реални сектор – богаћење појединаца или стварање једног правичнијег друштва у коме људи од свог рада могу да живе, да не иду са ових простора, већ да граде ову земљу. Нико је неће градити за 480 марака, нико неће ни рађати, јер џаба све пронаталитетне политике и мјере ако ви од своје плате не можете да живите животом достојним 21. вијека“, рекла је Ранка Мишић.
Све испод 1.000 КМ није довољно
Тане Пеулић, потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду, такође каже да му није јасан потез Уније послодаваца РС, обзиром да му је познато да се у систему металске индустрије и рударства РС, у 90 одсто предузећа исплаћује веће плата од загарантоване, односно преко 600 КМ. Као примјер је навео Алумину Зворник, која има 1600 радника, а најнижа плата износи преко 700 КМ.
„Ако просјечна плата на нивоу РС од почетка идуће године треба бити 1000 КМ, заиста не видим разлог зашто је 550 КМ тако баснословна цифра, а поготово ако знамо да је 500 КМ ослобођено пореза“, нагласио је, наводећи и да би било потпуно некоректно да имамо двије најниже загарантоване плате – једну за реални сектор, а другу за оне којима је послодавац Влада РС, гдје је износ најниже загарантоване плате 545 КМ.
По њему послодавци морају да одријеше кесу или ће у протвном њихови погони и радње остати пусти.
Цијели текст прочитајте на www.бука.com
