Пљуште откази у доба короне – Без посла остало неколико стотина радника у Српској

Пљуште откази у доба короне - Без посла остало неколико стотина радника у Српској
Пљуште откази у доба короне - Без посла остало неколико стотина радника у Српској

Већ смо свједоци отпуштања радника у доба пандемије корона вируса, а у протеклих пар седмица без посла је остало неколико стотина запослених у Републици Српској. Међу њима има и оних који пристају на споразумни раскид уговора о раду.

Други радници, истовремено, пролазе горка искуства и шокирани су начином на који су добили отказе, гдје у неким ситуацијама нису поштовани ни законски отказни рокови.

– Очекивала сам у најмању руку разумијевање у овој ситуацији. Умјесто тога, примила сам позив да сам на остатку годишњег одмора из прошле године и да ми уговор неће продужити. Из неба па у ребра остајете без посла. Остатак годишњег је започео оног дана када је проглашена ванредна ситуација. Овакво понашање је јако ружно. Сви смо везани папиром, постоји примјеренији начин да се људи обавијесте на вријеме, јер док је било све у реду и радници су одговарали послодавцима. Посла ће бити, наравно, али важно је остати човјек и у лошим временима – каже једна радница из Бањалуке, која тврди да је добила отказ.

Из Савеза синдиката РС затражили су од свих послодаваца у Српској да не отпуштају раднике и да исплаћују плате у пуном износу. Нагласили су и да, радницима који у вријеме ванредног стања имају повећан обим посла и раде под отежаним условима рада, треба да буде увећана плата.

– Тражимо и да се радницима који су заражени вирусом корона или су им рјешењем надлежних органа прописане мјере самоизолације или карантина, исплаћује накнада плате због привремене спријечености за рад у износу од 90 одсто плате коју би радник остварио да је био на раду – нагласила је предсједница ССРС Рања Мишић.

Апел да се радници не отпуштају више пута су упутили и из Владе РС, истичући да ће послодавци добити помоћ. Међу послодавцима се може чути да су то разумни захтјеви и да је и њихов циљ исти, али им околности нису наклоњене. На терену сви очекују конкретну примјену мјера Владе РС за помоћ привреди у априлу.

– Свака фирма има своју финансијску ситуацију и пословање, а неке су због лошег стања већ отпуштале раднике, док су друге послале радника на годишњи одмор или на чекање, како то Закон о раду и дозвољава. Истина, неки су, по мом мишљењу, мало и пожурили са отказима, јер се ипак радило десетак дана у марту, а најављене мјере Владе су више него коректне – каже предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.

По његовим ријечима, нервозе има и међу послодавцима, и међу радницима, док се чека конкретизација мјера Владе, које су једино могуће рјешење у овој ситуацији, само их треба направити да не буде неко оштећен и да не буде злоупотреба.

– Све у свему, ситуација је у марту била колико-толико нормална, али у априлу нас чека сигурно више радника на чекању или на годишњем одмору. Прерађивачка индустрија нема нових наруџби након 15. априла и сигурно ће тада бити више фирми у тој ситуацији. Сада је већ око 4.000 радника у обућарској индустрији на годишњем одмору – каже Саша Тривић.

И могућност споразумног раскидања уговора о раду сада, сматра, неки злоупотребљавају, док други то раде у договору са радницима.

Из Савеза синдиката су, подсјећамо, позвали све раднике у РС да не потписују споразумне прекиде радног односа или захтјеве за неплаћено одсуство, јер на тај начин губе законом загарантована права на отпремнину, отказни рок, новчану накнаду у случају незапослености која износи најмање 416 КМ и траје најдуже до двије године, те уплату доприноса за ПИО и здравствено осигурање.

Све чланове овог синдиката позвали су и да се обрате Служби за бесплатну правну помоћ и гранским синдикатима, уколико постоји повреда права из радног односа. Поводом информација да послодавци радницима нуде потписивање споразумног раскида уговора о раду због обуставе рада и отежаног пословања, републичка инспекција рада такође је скренула пажњу радницима шта за њих значи потписивање таквог споразума.

– Оног дана кад радник потпише споразум и он буде овјерен, престају сва права и обавезе из радног односа, те је послодавац обавезан да радника одјави са обавезних доприноса. Код споразумног раскида уговора о раду нема отказног рока, јер се у овом случају не ради о отказу, а радник нема право ни на отпремнину – објашњава начелница Одјељења за односе са јавношћу у Инспекторату РС Душанка Макивић.

Додаје да радници неће моћи остварити ни накнаду за незапослене особе, нити здравствено осигурање и ПИО.

– Закључивањем споразумног раскида уговора о раду радник свјесно и на недвосмислен начин доприноси престанку радног односа. Инспекција рада не може дати радницима инструкцију да ли да потписују споразумне раскиде уговора о раду или не, јер је исто израз воље самог радника, али желимо да им укажемо на правне посљедице таквог споразума. Након потписивања таквог споразума, радник може само у судском поступку да покуша оспоравати властити потпис – наглашава Макивићева.

Из Инспектората РС такође апелују на послодавце да у разговору са радницима покушају усагласити рјешење о начину радног ангажовања и исплати плата, а да посљедња мјера буде отказ уговора и одјава дјелатности.

Вукајловић: Сви чекају помоћ државе

Директор Агенције „Спектар“ из Бањалуке Мирослав Вукајловић каже да је домаће тржиште рада потпуно зависно од утицаја корона вируса, те да смо већ свједоци отпуштања радника у РС.

– То, додуше, код нас није тако радикално као у неким државама Европе или Америке. Разлог зашто наши послодавци још чекају са отпуштањима радника, које објективно не могу плаћати док им предузећа, радње, не раде, лежи у томе што вјерују, а и очекују, да ће држава и њени представници, обезбједити брзу подршку и помоћ како не би банкротирали у најскорије вријеме – каже Вукајловић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, најтеже посљедице корона вируса имају бранше које су готово 100 одсто везане за слободно кретање људи и роба.

– Оне у оваквим условима не могу функционисати. То су области туризма, угоститељства, произвођачке индустрије, која су условљене набавкама сировина или продајом на тржиштима погођеним посљедицама корона вируса, као и услуге које се извршавају искључиво непосредним контактом између странака – објашњава Вукајловић.

Извор: Српска Инфо