Горан Станковић, генерални секретар Савеза синдиката РС обратио се данас посланицима на посебној сједници Народне скупштине РС, на којој се расправља о Приједлогу програма економских реформи за период 2020.-2022. година.
Цијели говор прочитајте у наставку:
„Поштована потпредсједнице Народне Скупштине РС, предсједниче Владе РС, уважени министри и народни посланици,
Савез синдиката Републике Српске, као репрезентативан социјални партнер, са Владом РС крајем 2017. године закључио је Меморандум о заједничким мјерама, којим смо дефинисали основне циљеве за трогодишњи период. Те циљеве смо подијелили у три области: законодавне активности, стратешке активности и социјални дијалог. У складу са Меморандумом, разговорима са предсједником Владе РС, ресорним министрима и прецизним и конкретним мјерама, Савеза синдиката Републике Српске дао је своје приједлоге за Програм економских реформи за период 2020.-2022. година. У Приједлог програма економских реформи уважени су захтјеви Савеза синдиката РС, што се тиче законодавних активности, и то доношење измјена и допуна Закона о раду, Закона о спречавању злостављања на радном мјесту, Закона о заштити на раду, Закона о здравственом осигурању и здравственој заштити и Закона о инспекцијама РС. Такође бих нагласио, везано за ова три законска рјешења која су у надлежности Министарства рада, да су већ форимиране радне групе и заједнички радимо на новим и бољим законским рјешењима. Веома позитиван примјер је тај што је уврштен и наш приједлог да се за боловања за тешка обољења пронађу новчана средства да буду плаћена у 100% износу.
Сама чињеница да су ови закони планирани у Програму економских реформи, није довољно. Сада нас очекује много тежи пут, а то је да донесемо квалитетна законска рјешења и да она буду стварно и примјењива у пракси. Важно је нагласити да Закон о раду морамо хитно промијенити, да морамо да добијемо квалитетније законско рјешење. Не бих се сада враћао на начин како је он донешен прије четири године, али сигурно да се у пракси показало да он није у потпуности примјењив. Зато желимо да потенцирамо три ствари у измјенама Закона о раду, а то су да сва она права која су дефинисана самим Законом о раду да их радник може у пракси и остварити, такође желимо да уредимо и систем плата јер сматрамо да сада како су плате уређене није баш најбоље рјешење и да овом питању морамо посветити посебну пажњу. Важно је утврдити и елементе за само утврђивање плата да би се у што већој могућој мјери смањиле злоупотребе.
Поред законодавних активности, желим да нагласим да смо доста времена посветили и другим активностима. У претходној години највише пажње посветили смо кампањи за повећање плата у РС. Тражили смо повећање плата за раднике у јавном сектору али и за раднике у привреди, и оно најважније тражили смо повећање најниже плате. Ви сте на прошлом засједању Народне скупштине РС усвојили измјене и допуне Закона о платама за буџетске кориснике што сматрамо да је позитиван примјер и да су побољшана примања запослених који плату примају из буџета те да то треба наставити и у нередном периоду. Желио бих нагласити да морамо да радимо и на изједначавању плата у образовању и култури са осталим буџетским корисницима. Потребно је наставити активности на повећању плата запослених у здравству.
Нажалост, оно што се десило у јавном сектору није се у правој мјери десило у привреди. Сматрамо да плате у привреди расту минимално. Дати су многобројни бенефити послодавцима – неопорезивања дијела плате, породиљског одсуства у бруто износу, смањења накнаде за боловање за здравствено осигурање, Закона о подстицајима, доприносима у текстилној индустрији, значи значајни су бенефити који су послодавци добили, али нажалост плате нису повећане, просјечна плата у привреди износи 620 до 650 КМ, а морамо и да закључимо колективне уговоре, јер само тако тај циљ можемо и да остваримо.
Важно је напоменути да је захтјев Савеза синдиката РС да најнижа пата од 01. јануара 2020. године буде 550 КМ да би већ половином наредне године порасла на 600 КМ. Такође сматрамо да на овакав начин како је дефинисана плата ствара велики број могућности злоупотреба, па тако имамо ситуацију да се у најнижу плату урачунава и прековремени рад, ноћни рад, чак и толи оброк и превоз што сигурно није добро рјешење. Сматрамо да се најнижа плата треба да исплаћује само за редовно радно вријеме и то за наједноставнији рад, односно НК раднике. Да немамо ситуацију како имамо сад у пракси да НК радници примају најнижу плату, али и они КВ радници са средњом стручном спремом и високом стручном спремом. Кроз повећање плата и друге законске активности које сам навео сматрам да ће се побољшати статус радника у РС али да би се то остварило морамо сви дати свој допринос. Ми смо у анализама које смо радили утврдили да је најпроблематичније за радника висина његове плате. Ми као Савез сидниката дали смо подршку овом документу, али ћемо пажљиво пратити његову реализацију и за годину дана дати оцјену, а оцјена ће зависити од постигнутих резултата.“
