Danas je u Domu Sindikata u Banjaluci održana konferencija za medije predstavnika Sindikata poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srpske na temu „Položaj radnika zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji sa posebnim akcentom na visinu plata i uslove rada“ . Novinarima se obratio Aleksandar Tomić, predsjednik Sindikata poljoprivrede i prehrambene industrije Republike Srpske. U svom obraćanju osvrnuo se na stanje u oblasti poljorivrede i prehrambene industrije u Republici Srpskoj, pitanje visine plata, te proces kolektivnog preovaranja u Republici Srpskoj.
„Stanje u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije je vrlo kompleksno. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BIH Evropskoj Uniji je zadao smrtonosan udarac sektoru prehrambene i poljoprivredne industrije u Republici Srpskoj. 70% ovog sektora u BIH je locirano u Republici Srpskoj. Stupanjem na snagu ovog sporazuma favorizovani su uvoznički lobiji tako da se danas u našim tržnim centrima i marketima većinom prodaje uvozna roba najčešće sumnjivog kvaliteta, za kojom mi realno nemamo potrebu. Došlo je do propadanja mnogih kompanija, kao što su Farmaland iz Nove Topole i Fabrika duvana Banjaluka, koja je zatvorena na svoj 130 rođendan. Trenutno je aktuelan slučaj „Žitopromet“ u Bijeljini koji praktično i nije u funkciji, a broj zaposlenih je pao sa 240 na 120. Stanje u ovom preduzeću je veoma zabrinjavajuće i upitno je da li će se popraviti. Broj zaposlenih u cijelom sektoru se mijenja i može se reći da je u konstantnom padu. Zatvaranjem ove tri kompanije izgubili smo 750 radnih mjesta od ukupno oko 8000 zaposlenih. Oko jedne trećine radnika u ovoj oblasti je sindikalno organizovano.
Prosječna plata u Republici Srpskoj je oko 910KM a sindikalna potrošačka korpa za jun je oko 1890KM. Napominjem da je prosječna plata misaona imenica za oko 160 000 zaposlenih, uglavnom u realnom sektoru, čija primanja ne dostižu ovaj iznos. Stanje je još teže u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije gdje se prosječna plata kreće neposredno ispod ili u visini finansijske stavke dovoljne samo za prehranu četveročlane porodice a to je oko 707 KM. Cijena rada stagnira 11 godina. Bilo je pokušaja da se cijena rada poveća sa našim udruženjem poslodavaca ali to nije išlo. Moram reći da ima i dobrih poslodavaca koji su u saradnji sa svojim sindikalni partnerima u preduzeću korigovali i povećavali cijenu rada i isplaćuju regres i druga davanja.
U tripartitnom socijalnom dijalogu Unija udruženja poslodavaca maksimalno koristi komoditet koji im daje Vlada Republike Srpske i mi nemamo potpisan Opšti kolektivni ugovor. Njihova strategija je da se kolektivno pregovaranje marginalizuje, a da se favorizuju famoznii pravilnici o radu. Čelni ljudi iz Unije udruženja poslodavaca ne dopuštaju sindikalno djelovanje u svojim preduzećima. Većina njih u nekoj uređenoj zemlji ne bi ni obavljala ove funkcije na kojima jesu, međutim, mi očigledno nismo uređena zemlja u ovoj oblasti. Dovoljno je reći da je održano trinaest sastanaka socijalnih partnera oko usaglašavanja teksta Opšteg kolektivnog ugovora da bi na kraju Unija udurženja poslodavaca odbila da potpiše ovaj dokument koji je ustavna kategorija, i to dovoljno govori o apsurdnom ponašanju čelnih ljudi unije. Mi u Savezu sindikata Republike Srpske nismo optimisti oko daljih pregovora oko Opšteg kolektivnog ugovora u ovom momentu.
Kao ozbiljni socijalni partneri nastavljamo aktivnosti u smislu daljeg pregovaranja na nivou grana i u tom kontekstu smo zakazali sastanak sa 10 predstavnika iz Unije udruženja poslodavaca iz realnog sektora i deset granskih sindikata iz oblasti privrede za 2. septembar kako bi krenuli ka usaglašavanju i potpisivanju granskih kolektivnih ugovora, čime bi regulisali visine plata, prekovremeni rad, rad na dane praznika, noćni rad, regres, putne troškove i ostala prava radnika u realnom sektoru.“
