Предсједници 10 гранских синдиката привреде позвали су данас послодавце да наставе преговоре и да се коначно потпишу колективни уговори у металској индустрији, пољопривреди, рударству, трговини, туризму, угоститељству, шумарству, преради дрвета, медијима, грађевинарству, саобраћају, текстилу и финансијским организацијама. Након данашњег састанка који је одржан у Бањалуци, грански синдикати подсјетили су јавност Српске да су у неколико наврата покушали да постигну договор са гранским удружењима послодаваца, али безуспјешно. За послодавце је било неприхватљиво да се висина плата регулише колективним уговором, па су послодвци то препустили тржишту рада и зато данас сносе посљедице, јер су послодавци ти који су криви за мале плате и одлазак радне снаге. Званичан захтјев гранских синдиката привреде биће упућен на адресу послодаваца, а одговор очекују у року од седам дана.
„Ово је важна порука и за Владу Републике Српске, јер није прихватљиво да у једној држави немате колективне уговоре. Ми привредни синдикати у Српској данас желимо да скренемо пажњу на раднике запослене у привредним, производним и услужним дјелатностима а којих тренутно има запослено око 190.000 радника. Само прерађивачка индустрија од овог броја запошљава 57.885 радника. Већина њих ради у приватном сектору, мало је оних који раде у јавном сектору. Нико од радника из привреде нема потписане гранске уговоре. Имамо потписане појединачне колективне уговоре, али је, нажалост, ријеч о малом броју“ , рекао је Данко Ружичић, потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду.
Од ступања на снагу новог Закона о раду 2016. године ни једно гранско удружење послодаваца РС које дјелује при Унији удружења послодаваца, а које представља раднике у приватном сектору, није потписало грански-посебни колективни уговор. Колективним уговорима се регулишу права радника на основу Закона о раду, регулисана је и висина плата. Радници немају могућност да преко својих синдикалних организација преко којих су учлањени и својих гранских синдиката потпишу колективни уговор, како би конзумирали права из Закона о раду, као што су право на увећање годишњег одмора, право на прековремени рад, право на отпремнину односно увећање отпремнине. Због свега наведеног јако је важно да послодавци сједну за преговарачки сто.
„Ја бих данас кратко прозвала и позвала послодавце да коначно почну да раде свој посао и да раде оно због чега су формирани а то је колективно преговарање и социјални дијалог, да се одазову на позив синдиката да почнемо преговоре и да потпишемо колективне гранске уговоре у привреди. Самим тим да повећамо плате радницима у привреди и да тај радник буде достојанствен у својој кући, у својој породици, на свом радном мјесту. Ово је све само не достојанствено. Радници у привреди раде поштено, поштено зарађују своје плате, али су те плате испод сваког достојанства“, каже Драгана Врабичић, предјседница Синдиката грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности РС.
Владо Павловић, предсједник Синдиката шумарства, прераде дрвета и папира РС каже да чак 13 година цијена рада у ЈПШ „Шуме РС“ није повећана ни један фенинг.
„Што се тиче прераде дрвета тамо гдје имамо синдикат имамо предузећа која узорно прате неке од параметара, али нису добацили данашњим потребама радника. Цијене сортимената из примарне прераде дрвета, значи резане грађе, порасле су, тако да се може обезбиједити солидан амбијент да се сви параметри који су потребни за достојанствен рад радника у овом сектору поправе. Поређења ради, цијена трупаца на домаћем тржишту је 100 марака а цијена резане грађе је око 500 КМ. То значи да је амбијент повољан и то траје и тренд је да ће тако да остане, зато апелујем на послодавце да релаксирају сектор и да сви имамо од тога користи. Радницима у преради дрвета се не повећавају плате, а држава нема користи од повећања доприноса, цури нам капитал и достојанство. Важно је да послодавци прихвате дијалог са синдикатом“, каже Владо Павловић.
7.октобар је Свјетски дан достојанственог рада и није случајно изабран баш овај датум како би се послала порука послодавцима. Једно од темељних права човјека је право на рад, а основни циљ обиљежавања данашњег дана је враћање достојанства раду и раднику, јер једино достојанственом раднику стварају се перспективе за напредак друштва. Достојанствен рад значи отварање нових радних мјеста, запошљавање без дисркиминације, редовну и пристојну плату која омогућава достојанствен живот њега и његове породице, социјалну сигурност, заштиту у случају болести, привремене неспособности, пензионисања, као и слободу радника да се организују у синдикате. Достојанствен рад темељи се на четири основне компоненте а то су запошљавање, права, заштита и социјални дијалог, односно колективно преговарање.
