Priča o zabrani rada trgovina nedeljom zakotrljala se pre nešto više od godinu dana, a nakon prinudne pauze sindikalci aktivnosti podižu na viši nivo.
Veliku kampanju za zabranu rada nedeljom Sindikat trgovine, ugostiteljstva, turizma i uslužnih delatnosti RS pokrenuo je s namerom da zaštite prava radnika na slobodan dan. Inicijativa je dobila podršku i od Saveza opština i gradova RS, koji je tada preporučio svim lokalnim zajednicama da se rad nedeljom zabrani ili bar ograniči na prvu smenu, piše Srpskainfo.
Stopiran život
U međuvremenu nam se dogodila epidemija korona virusa, koja je bukvalno stopirala život. Zbog brojnih mera zabrane mnoge radnje su u vanrednoj situaciji bile zatvorene, a trgovinama je skraćeno radno vreme. Ograničen je bio i broj kupaca koji mogu boraviti u istom momentu u objektu.
– Bilo je bespredmetno da u tom opštem haosu koji je zavladao, kada su nestajale firme, ljudi dobijali otkaze, potenciramo zabranu rada nedeljom. Nismo hteli da budemo inicijatori onoga što bi moglo da smanji poslovne rezultate i proizvede eventualne viškove i otkaze, da se ne kaže „Sindikat je kriv što ste izgubili posao“, a u suštini krivac je korona – ističe predsednik Sindikata Goran Savanović.
Čekaju stabilizaciju
Sindikalci ipak ne odustaju od ove priče i nove aktivnosti za zabranu rada nedeljom najavljuju od marta, kada se nadaju da će se smiriti i epidemiološka situacija.
– Nadamo se da će za dva meseca doći do stabilizacije i pozitivnijeg životnog i radnog ambijenta, kada ponovo nameravamo da pokrenemo inicijativu. Najverovatnije ćemo se odlučiti da idemo prema Vladi, sa izmenom Zakona o trgovini kako bi se zakonski regulisala ova oblast, jer ako se ostavi na volju opštinama, onda ih ništa na to ne obavezuje. Najbolje bi bilo kada bi odluka da se ne radi nedeljom bila unificirana i da zakon definiše koje službe mogu da rade u taj dan – kaže Savanović.
Potrebno je, dodaje on, ograničiti i površinu dragstora koji nedeljom mogu raditi, kako bi se izbjeglo da otvoren bude objekat od 2.000 kvadrata, kakvih sada ima situacija.
Skeptični Ćosić
Višegrad i Mrkonjić Grad prve su dve opštine koje su pozitivno odgovorile na akciju Sindikata i pre godinu dana uvele zabranu rada nedeljom. U manjim gradovima je inicijativa bila lakše i bolje prihvaćena,
U Savezu opština i gradova RS podsećaju da je većina lokalnih zajednica skratila rad nedeljom na njihovu preporuku, dok su neke uvele i potpunu zabranu.
– Kako je krenula korona cela ta priča se istopila, ali čini mi se da ćemo, kako vreme odmiče i kako se mere ublažavaju, morati razgovarati o sličnim inicijativama. Ipak, imajući u vidu stanje u kojem se privreda nalazi, mislim da se nikad neće desiti situacija da se rad nedeljom u potpunosti ukine – ocjenjuje Ljubiša Ćosić, predsednik Saveza.
Dvokratno radno vreme
Smatra i da će nova inicijativa sindikata biti teško provodiva s obzirom na to da cela privreda, ujedno i trgovina i ugostiteljstvo, trpe štetu zbog epidemije.
– Za trgovine treba skratiti rad nedeljom, a ugostiteljstvu omogućiti dvokratno radno vreme, da zaposleni jutro i ručak provedu s porodicom, a da neki period za rad bude od deset do dva i od 17 do 22 časa – Ćosićev je predlog.
Jedan dan zabrane rada automatski znači preraspodelu radne snage i verovatno pojavu viška radnika, što nije dobro, poručuju i iz Udruženja trgovina, turizma i ugostiteljstva pri Privrednoj komori RS.
Analiza
Potrebno je, naglašavaju, uraditi dublje analize, da se vidi šta takva inicijativa Sindikata znači sa aspekta održanja broja i nivoa zaposlenih.
– Mogu da razumem negde zahtjeve sindikata, ali s druge strane, vidimo kakvo je vreme iza nas. Ovo je težak period za celu privredu, a u cilju nam je svima da se održi nivo zaposlenosti, da ljudi rade i da ostvaruju prihode. Trgovci su u startu oštećeni, imali su zabranu rada i ograničenja, umanjeni su im prihodi zbog cele situacije koju smo prošli, još prolazimo i ne znamo kako će se dalje razvijati – zaključila je sekretar udruženja Dragana Šobot.
Sektor trgovine u Srpskoj na drugom je mestu po broju zaposlenih, sa oko 48.600 radnika koliko ih je bilo pre početka epidemije.
Zaokret u Banjaluci
Sindikat trgovine prošli put nije našao saveznika u Banjaluci. Tadašnji gradonačelnik Igor Radojičić rekao je da je zabrana nedeljom loša ideja, zato što je to jedan od najprometnijih dana, kada trgovine najviše rade. Sve oči zato su sada uprte u novog gradonačelnika Draška Stanivukovića, koji se još kao poslanik zalagao za neradnu nedelju.
– Neradna nedelja je u našem programu i radimo na tome da se jedna takva odluka što pre nađe pred odbornicima. Analiza efekata neradne nedelje je u toku i sve pozitivne, ali i one negativne strane će analizirati Odeljenje za privredu. Nalog za to je već izdat. Pored ekonomskog aspekta, moramo imati u vidu da bi slobodna nedelja imala uticaj na radnike, koji bi bili produktivniji, srećniji i zadovoljniji. Takođe, tu je i onaj tradicionalni aspekt njegovanja porodične atmosfere, jer mnoge porodice trpe zbog obimnog posla. Mnoge zemlje Evrope i Zapada su to učinile, pa će i Banjaluka napraviti taj iskorak. Prvenstveno govorim o trgovcima, jer mislim da nije neka potreba da se u nedelju naveče kupuju pantalone i cipele. Mislim da to nije hitno – izjavio je Stanivuković za Srpskainfo.
„Nema izgubljenih radnih mesta“
Neradna nedelja nije prouzrokovala nijedno izgubljeno radno mesto, tvrde u Sindikatu trgovine.
– Dobar deo firmi i trgovina je na početku epidemije, u martu i aprilu prošle godine, sveo broj zaposlenih na minimum. Onima koji su bili na određeno vreme, istekom tog roka prestao je radni odnos, čime su se poslodavci rešili eventualnog viška radnika – kaže Goran Saanović.
Izvor: www.blic.rs
