Када је Влада Републике Српске, крајем јануара, одлучила да минимална плата за 2025. годину буде од 900 до 1.300 КМ, у зависности од стручне спреме радника, у многим предузећима су се бацили у лов на „рупе у закону“, како би легално закинули раднике.
Тако тврде бројни синдиклаци и познаваоци локалних економских прилика, а да у овом наративу има истине потврђују статитстике о образовној структури радника у Српској, те о платама након што је повећан минималац.
Подаци које је изнио Савез Синдиката РС потврђују да просјечна нето плата у Републици Српској исплаћена у фебруару 2025. године износи 1.475 КМ и већа је за 41,00 КМ или само 2,9 % номинално, односно за 2,0% реално, у односу на просјечну нето плату исплаћену у јануару 2025.
И ту не би било ништа чудно, да се у јануару, у правилу, нису уплаћивале децембарске плате, дакле плате које су обрачунаване “по старом минималцу”, а у фебруару смо имали исплате јануарских плата, гдје је минимална плата морала бити у складу са Олуком Владе РС.
По “новом” минималац за неквалификоване раднике износи 900 КМ, за квалификоване 950 КМ, за оне са завршеном четворогодишњом средњом школом 1.000 КМ, а за раднике за вишом школом или факултетом 1.300 КМ.
Дакле, пораст плата мора бити много значајнији од мршавих 2,9 %, осим ако је већина запослених у Српској нешколована и полуписмена.
А да ли је баш тако? Ево шта о томе кажу подаци Завода за статистику Републике Српске.
Према најновијим подацима Завода, онима из посљедњег квартала 2024. године, У Републици Српској је у пословним субјектима РС било 246.001 запослених радника.
Убједљиво најбројнији међу њима су радници за завршеном средњом школом: има их 120.509, што ће рећи мало више од 50 одсто. Други по бројности су запослени људи за завршеном вишом и високом школом, њих има укупно 75.727, што би било скоро 31 % запослених у Српској.
У структури запослених радника најмање је неквалификованих и полуквалификованих, дакле оних којима следује минималац од 900 КМ. Таквих радника има укупно 13.960 или нешто мање од 6 %.
Како је онда могуће да је порастом минималца за високообразоване, са 900 на 1.300 КМ, односно за најбројније “средњошколце” са 900 на 1.000 КМ, просјечна плата порасла за мање од 3 одсто?
При томе, не треба да нас завара укупна просјечна плата од 1.475 КМ, јер је она далеко већа од “медијалне”, односно оне плате коју прима већина запослених. Просјек поправља мањина најплаћенијих у финансијском сектору, гдје је фебруарски просјек износи 1.896 КМ.
С друге стране, према подацима Савеза синдиката РС, најмањи раст плата је забиљежен тамо гдје ради велики број радника, па и велики број оних који примају минималац. Тако је у прерађивачкој индустрији плата порасла за мање од пола процента, свега 0,4 %.
– Исто тако, у трговини просјечна нето плата у фебруар 2025. године у односу на јануар 2025. године већа за свега 27 КМ или 1,3% – наводе у Савезу синдиката.
Виша стручна сарадница за економска питања у Савезу синдиката РС Божана Радомир каже да наведени статистички подаци потврђују да одлука о диференцираној најнижој плати није допринијела значајнијем расту плата.
– И даље постоји злоупотреба института најниже плате од стране послодавца. Јављали су нам се радници који нису чланови синдиката, са жалбама да се мијењају систематизације, како би се радницима смањила права, односно како би им могли исплаћивати мању минималну плату. Колико је та пракса раширена, не могу вам тачно рећи, још увијек немамо података о томе -каже Божана Радомир.
Она додаје да би рјешење било прописивање платних разреда, али и стандарда, по којима би се одредило ко може обављати који посао.
– Јасно је да руковалац тешким машинама не може бити неквалификовани радник, али има случајева да они примају минималне плате прописане за НК раднике – каже Божана Радомир.
Неколико читалаца је за Српскаинфо свједочило да су им, након повећања минималца за раднике са средњом, вишом и високом школом, одмах понуђени уговори по којима пристају да раде са мањим образовањем од оног који имају, и то по принципу “узми или остави”.
– Таман сам се обрадовао да ћу имати сигурних 1.300 КМ основне плате, међутим услиједио је хладан туш. Шефови су ми рекли да оно што ја радим, може радити и техничар и понудили ми да потпишем уговор са средњом школом – свједочи један искусни инжењер са вишом школском спремом.
Разлика у образовању је само 1 стапен, али разлика у минималцу је не баш малих 300 КМ.
Влада омогућила злоупотребе
Правници са којима смо разговарали кажу да је, свјесно или несвјесно, Влада РС приликом доношења Одлуке о најнижој плати, оставила “одшкринута врата” за могуће злоупотребе.
Наиме, у Одлуци се наводи да “најнижа плата за послове за чије обављање се захтијева НАЈМАЊЕ стечено више образовање износи 1.300 КМ нето”. Исти принцип, дакле са кључном ријечју “најмање” прописан је и за минималац за квалификоване раднике и “средњошколце”. Дакле, послодавцу је остављена могућност да својим актима пропише да је за посао који, на примјер, обавља радник са факултетском дипломом, довољна “најмање средња школа”.
Аутор: Милкица Милојевић
Извор: Српска инфо – www.srpskainfo.com
