У Републици Српској, синдикална потрошачка корпа већ годинама служи као показатељ онога што би једна просјечна четворочлана радничка породица – са двоје дјеце школског узраста – требало да има како би задовољила основне животне потребе.
Ипак, иза наизглед сувопарне бројке крије се стварност која је све само не охрабрујућа око пола радника зарађује недовољно чак и само за храну предвиђену овом корпом.
Синдикална потрошачка корпа не обухвата потребе породица с бебама, студентима или старијима од 18 година, као ни могућност куповине готових производа, што јасно показује да ова корпа није луксуз, већ граница достојанства.
Када се све сведе на дневни ниво, просјечни трошак хране по оброку износи свега 3,4 КМ по члану породице. То није избор, то је минимум.
Синдикална потрошачка корпа није само низ бројки, већ аларм који упозорава на дубоко нарушени квалитет живота – гдје се са премало новца, људи ипак морају сналазити да би преживјели.
Стање са минималном потрошачком корпом у Србији и најава обрачуна минималне и просјечне потрошачке корпе у Републици Српској изазвала је дискусију о саставу синдикалне потрошачке корпе и томе да ли обухвата превише или премало, да ли породице сада углавном имају 3 или 4 члана…
Божана Радомир, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске објаснила је да синдикална потрошачка корпа укључује прехрану, становање, комуналије и друге режијске трошкове, текуће одржавање домаћинства, одијевање, превоз, хигијену и његу здравља, те образовање и културу.
Конкретно кад говоримо о трошковима прехране, односно прехрамбеним производима који су садржани у синдикалној потрошачкој корпи, она укључује оне групације производа који су неопходни свакој тој четворочланој породици, радничкој породици на мјесечном нивоу да задовоље онај основни ниво потреба, почевши од производа од житарица, млијека и млијечне производе, масноће, месо, рибу, јаја и прерађевине од меса и воће и поврће – рекла је Божана Радомир.
Када је у питању прехрана синдикална потрошачка корпа обухвата више од 60 намирница. Тако је између осталог урачунато укупно 27 килограма (кг)хљеба на мјесечном нивоу, 6 кг брашна, 25 литара млијека, 1,5 кг павлаке, 90 јаја, 5 кг пилетине, свињског меса са и без кости 4,5 кг, као и 18 кг кромпира и 10 кг јабука.
Поврће се обрачунава у складу са сезоном и само када му је вријеме, па је у августу урачунато 5,5 кг парадајза на мјесечном нивоу.
– Када се те количине сведу на мјесечни ниво, на дневни ниво, то јесте минимум. Зато примјера ради ако посматрамо млијеко, то су 2 децилитра млијека по члану породице – рекла је Божана Радомир.
Према њеним ријечима јасне су препоруке на примјер за дјецу школског узраста, у период развоја колико треба тих месних производа да се уносе, колико воћа, поврћа, протеина животињског или биљног поријекла.
– Ако узмемо тај износ од 1.272 КМ, колико је износио трошак прехране за август и када се то са тог мјесечног нивоа сведе на дневни, односно по оброку, по члану, то је свега око 3,4 КМ. Желим рећи да је то та основа, а треба узети у обзир да се посебно код дјеце препоручују 2 ужине уз 3 главна оброка – истакла је она.
Истакла је да је у питању оно што би требало да породице конзумирају, али свјесни колики је износ плата, колико радника прима ту плату која је мања од 1.272 КМ доводи се у питање квалитет живота.
Па напросто, кажемо синдикална потрошачка корпа говори оно што би једна радничка породица требала да има по свим овим различитим сегментима на располагању, да у току мјесеца обезбиједи тај основни ниво потреба.
– А ако узмемо чињеницу да око 45% радника у Републици Српској прима плату која је мања од висине само тих трошкова прехране у синдикалној потрошачкој корпи, односно да готово двије трећине радника има примања до висине просјечно исплаћене плате на нивоу Републике Српске 1.555 КМ, евидентно је да су куповна моћ, односно животни стандард тих радничких породица у великој мјери угрожени, пошто поред прехране имате трошкове за становање, електричну енергију, гријање, оно што јесте основа – додала је Божана Радомир.
Важно је додати да синдикалном потрошачком корпом није предвиђено ни да породица има аутомобил него се трошкови превоза обрачунавају по просјечној мјесечној карти.
Аутор текста: Горана Јаковљевић
Преузето са www.srpskainfo.com
