Након што су у Бањалуци откривена 4 нова случаја заражених коронавирусом, Градска управа Бањалука навела је како се налазимо у ванредној ситуацији, због чега се уводе нове мјере.
Ове мјере су између осталог обухватиле трговинске и угоститељске објекте, којима је ограничено радно вријеме до 18х осим за драгсторе и пекаре које могу радити до 22х. Тржним центрима је такођер забрањен рад викендом, као и свим ноћним клубовима. Како се ово може одразити на пословање и положај радника, разговарали смо са предсједницом Савеза синдиката РС, Ранком Мишић, која је за БУКУ рекла како морамо имати на уму да је ово ванредна ситуација, потпуно нова за све нас у сваком смислу.
„Све мјере које се доносе од стране надлежних институција иду у правцу да се заштити оно највриједније што има Република Српска, а то су људски животи. Обавеза је да сви поштују те мјере без изузетка. Кад говоримо о ономе што може да се деси, а опет говоримо само о прогнозама, које нису утемељене на неким стварним показатељима ово нешто је ново за цијели свијет, а не само за нас. Све активности требају бити усмјерене ка томе да се смањи свака могућност ширења заразе и кад о томе говоримо наравно да је економија прва на удару. Одмах након људи. И то је велики проблем који тражи додатне мјере, рјешења која је веома тешко и наћи, јер немате на кога да се ослоните.“
Додаје да када говоримо о нашој економији, све оне земље које су нама у прве три у погледу економије су у веома критичном стању када је у питању овај вирус.
„Када говоримо о овим мјерама наравно да оне утичу и на дужину радног времена и на могућност да извршавате радне задатке. Оно што ми као Синдикат тражимо јесте да се сва права радника поштују. А првенствено она која се тичу заштите њиховог здравља. И да им буду на располагању сва средства прописана од Министарства здравља.
Немамо на сву срећу ситуације да се затварају фирме и надамо се да тога неће ни бити. Када говоримо о угоститељским и трговинским објектима, јуче сам и професионално и приватно обишла неколико маркета и биле су такве гужве и такве куповине, да сам увјерена да се неће још увијек осјетити смањен пазар.“
Ипак, уколико се ситуација буде усложњавала, наводи како ситуација може постати много озбиљнија.
„Може се десити да привредна активност стане због ино партнера И тад ће ситуација бити много озбиљнија. Али надамо се да до тога неће доћи. Наглашавамо да се радничка права морају поштовати. Имамо законом регулисана права на рад од куће, дакле све је могуће, ако постоји оправдани разлог за то да се радиод куће. И тражимо да се ризичне групе заштите. То су радници који имају обољења и који путују аутобусима, а у контакту су са другим људима, гдје није могуће постићи потпуну заштиту.“
Оно што је проблем за чијим рјешењем и они као Синдикат трагају јесте затварање вртића.
„Наравно да дјецу треба заштитити, али како рјешити питање родитеља који нема никакву могућност да дјецу остави код некога. Да ли ту користитити годишњи одмор или већ нарађене прековремене сате као компензацију. Ми бранимо тезу да радници не смију имати умањене плате, јер у овој ситуацији новац је пријеко потребан да би се могли заштити, јер се појачава куповина, храна и мјере опрезе и заштите који су додатни трошкови.“
Мишић додаје како нема потребе за стварањем панике, давањем отказа или смањењем плате.
„Треба се извршити прерасподјела радног времена и увести рад од куће ако за то постоје оправдани разлози. Кад говоримо о школама, просвјетни радници су код куће и они морају имати фонд сати. Вјероватно ће Министарство смањити годишњи фонд сати, али сигурно ће искористити једну седмицу васкршњих одмора. А исто тако настава се мже надокнадити, чиме се просвјетни радници могу опет заштитити.“
Закључује да се посебно треба нагласити положај здравствених радника, који су тренутно највише ангажовани и њима се треба пружити свака врста подршке па и материјална, јер они носе највећи терет. А имају и своје породице и своју дјецу.
„Заиста би се то морало компензирати кроз повећану новчану накнаду за њихов рад.“
