На данашњој сједници Народне скупштине Републике Српске, посланици по хитном поступку разматрају сет измјена закона о платама радницима у образовању, управи и јавним службама, култури, високом образовању, МУП-у и правосуђу. Ријеч је о измјенама закона који предвиђају да плате радницима у јавном сектору или онима који их примају из буџета Српске буду повећане у распону од пет до 20 одсто. Тим поводом, посланицима се у Народној скупштини РС обратила Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске. Цијели говор прочитајте у наставку.
„Потпредсједнице Народне скупштине РС, даме и господо народни посланици, предсједниче Владе и министри у Влади РС,
Савез синдиката Републике Српске, као већинска репрезентативна синдикална организација је у августу ове године, а радећи цијеле године, усвојио значајан документ који би требао да се примјењује наредне три године. У изради овог документа кориштени су сви показатељи који су били на располагању, али исто тако и знање академске заједнице и оно што јесу потребе радника Републике Српске. Вриједност тог документа базиран је на стварним показатељима на које смо могли да рачунамо када смо их уврштавали у коначан циљ тог документа , али смо се исто тако потрудили да нашу анализу оцијене и процјене и они који су ван синдиката, рачунајући на објективност. Дио тог посла смо завршили и цијенимо да треба да се нађе у Народној скупштини РС, да разговарамо и да добијемо што квалитетнији документ који би важио и примјењивао се за све раднике у Републици Српској у наредне три године, а у циљу да се повећају плате и да радници остану у Републици Српској.
Када говоримо о Закону о платама за све кориснике буџета, а у складу са оним што смо ми у документу утврдили, јесте да је потребно да се ове и наредне три године – сваке године врши повећање плата за најмање 10%, што би у преводу значило да би оне најниже плате требало највише да расту, а оне које су релативно високе, да оне расту мање. Циљ је да се неједнакост доведе у једно прихватљивије стање али исто тако да они који имају ниске плате могу обезбиједити егзистенцију себи и својој породици.
Сет закона рађен је заједно са Владом РС, а Влада и Унија удружења послодаваца Републике Српске су добили документ који је радио Савез синдиката РС. Грански синдикати и министри су требали утврдити најправичнију расподјелу средстава која се односи на повећање плата. Чињеница је да баш и није било тако. Зато сам дужна да у име радника унутрашњих послова кажем да један полицајац на примјер има плату од 943 КМ, а са повећањем од 10% ће износити 78 КМ више. Један инспектор који има ВСС и најнижи коефицијент ВСС од 1.230 КМ добиће повећање од 7% или 82 КМ. Плате од 2.330 КМ па на даље повећавају се за 5%, а повећање ће износити 114 КМ. Дакле, принцип правичности и повећања номиналног износа плата у овој ситуацији се не може препознати. И даље су високе плате добиле веће повећање и то је оно што није прихватљиво Савезу синдиката РС. Још је драстичнија разлика између државних службеника и намјештеника који раде у Министарству унутрашњих послова, гдје су више од два пута у номиналном износу повећане плате онима који имају плате које су далеко изнад просјечне.
Када говоримо о образовању, ситуација је много сложенија. Ја ћу вас подсјетити да је Народна скупштина РС 28.12.2007. године усвојила закључак који је објављен у Службеном гласнику РС, а који је гласио да док се не изједначе плате радника који раде у образовању са другим радницима који се финансирају из буџета, не треба доћи ни до једног другог повећања. Само смо једно изједначавање имали и то захваљујући Меморандуму који смо потписали са бившом предсједницом Владе РС, а ова Влада је то провела у дјело. Оно што траже радници у образовању јесте други корак изједначавања високе стручне спреме која ради у образовању. Сада, ако примјенимо ове законе, разлика између најнижег коефицијента високе стручне спреме у образовању и других корисника буџета је 234 КМ. То је недопустиво.
Захтјеви Синдиката правосуђа су другачији. Овај закон се не односи на судије и тужиоце, односи се на раднике који раде како ми то кажемо у руднику, административне раднике који раде заиста тежак посао, па је захтјев Синдиката правосуђа да се плате свима повећају једнако у износу од 100 КМ, што би значило другачији прерачун коефицијената. Важно је рећи да Савез синдиката РС не тражи више новца, само правичнију расподјелу новца који је планиран за наредну годину у буџту за повећање плата буџетским корисницима. Замјерка је и да одређени министри нису преговарали о одређеном законском рјешењу из њиховог ресора.
Времена је мало, а јако је важно споменути раднике који раде у реалном сектору. Влада РС је вама предложила, а ви сте донијели низ мјера које иду у правцу растерећења реалног сектора, што смо ми као синдикат подржали само са једним циљем – да се послодавцима олакша пословање, али да се повећају плате радницима. Данас преко 38.000 радника прима најнижу плату у РС. Имали смо јуче и сједницу Економско-социјалног савјета РС и Савез синдиката цијени да најнижа плата мора бити 550 КМ. По нашој рачуници је потребно 710 КМ за четворочлану породицу само да се прехрани. Жао ми је што Унија удружења послодаваца, која је толико бенефита добила од Владе РС, није уважила наш приједлог, а ни да представници Владе као чланови Економско-социјалног савјета, нису имали став Владе РС о најнижој плати, али да су имали лични став, а то је подршка онима који су богати а не онима који имају толико мало а то је 450 КМ. Зато позивам Владу РС да донесе одлуку да најнижа плата износи 550 КМ, а да се у другом кварталу 2020. године повећа на 600 КМ“.
