Измјене закона и Општи колективни уговор приоритети у раду социјалних партнера у овој години

Измјене закона и Општи колективни уговор приоритети у раду социјалних партнера у овој години
Измјене закона и Општи колективни уговор приоритети у раду социјалних партнера у овој години

Након састамка предсједништва Савеза синдиката Републике Српске са министром рада и борачко – инвалидске заштите Републике Српске Душком Милуновићем предсједник ССРС Ранка Мишић осврнула се на кључне задатке који су пред социјалним партнерима у наредној години.

“ Кључни проблем у Републици Српској јесте сива економија, одлазак радне снаге са ових простора за бољом платом и бољим условима рада. Резултати Инспектората Републике Српске и њихове контроле не иду у прилог рјешавању тих проблема јер напросто нешто недостаје у Закону о инспекцијама, али и када је у питању начин организације Инспектората Републике Српске да би се озбиљно ухватило у борбу са сивом економијом, а зашто не рећи постоје и неке политичке препреке, које заиста морају бити уклоњене.

Стопа незапослених или људи који се воде на евиденцији Завода за запошљавање се смањује и она је достигла цифру од 97.193, а знате да смо неколико година уназад причали о цифри од 155.000 па скоро 160.000 људи  који чекају посао. Када погледате број људи који се смањио на Заводу за запошљавање, дакле активних тражилаца посла, видите да их је све мање и мање, али када погледате цифру која исказује број запослених у Републици Српској онда те двије цифре нису у корелацији, односно, негдје се губи 10.000 до 15.000 радника који се не појављују као новозапослени, а нису ни на Заводу за запошљавање

Оно што ми тражимо је да се у овој години мора досегнути износ најниже плате 500 КМ и просјечнa платa од 1000 КМ. Уколико не кренемо озбиљно одмах у реализацију одређених законских рјешења који од Владе не траже додатни новац, али уређују ове области и стварају услове да се повећају плате, мислим да ће бити касно, већ идуће године нећемо имати за кога то да радимо.

Затражили смо од министра да на врху агенде буду измјене Закона о раду,  усвајање измјена и допуна Закона о  посредовању при запошљавању, израда стратегије заштите здравља на раду и јасно опредјељење Владе Републике Српске да ли Република Српска жели да његује и да свој допринос очувању и унапређењу колективног преговарања или ћемо бити једини дио окружења који нема колективни уговор. Српска нема Општи колективни уговор већ три године. и одговорност Владе Републике Српске овдје је пресудна. Влада је одговорна за оно што јесте позиција и стање у коме се налазе грађани, а радници су грађани, они привређују, зарађују, плаћаји порезе и доприносе, тако да питање Општег колективног уговора у овом тренутку је у рукама Владе Републике Српске, ресорног министарства и потребе да се то питање, дакле ријеши на начин да Српска добије Општи колективни уговор.

Ми јесмо за растерећење рада, али у корист повећања плата то је премало. Од 2014 до 2018.године отишло је директно приватном сектору, дакле послодавцима Републике Српске 70,6 милиона марака као подстицај за отварање нових радних мјеста, а када видимо колико је отворено нових радних мјеста и колико је пара потрошено – једно са другим не иде. Такође не треба заборавити да је само у прошлој години у џеповима послодаваца, кроз помоћ њиховом пословању разним мјерама Владе Републике Српске од неопорезивог дијела од 200 КМ до других погодности које се тичу обавеза или намета на плату , остало негдје према подацима министарства финансија око 94 милиона марака. Овоме треба додати и кредитно задужење код Свјетске банке у износу од 20 милиона еура у три године, које су такође директно предвиђене за плаћање радника у реалном сектору у добром дијелу плате радника, односно сваког новоотвореног радног мјеста у реалном сектору. Дакле, овдје се ради о прилично великој своти новца. Говорим о ових 70,6 милиона, Влада је из буџета дала само 5,5 милиона, све остало сте дали ви, ми радници који плаћамо допринос за незапосленост, дакле Завод за запошњавање је финансирао запошљавање и плаћање радника у реалном сектору, а заузврат пословна заједница у прошлој години није издвојила ни једну једину марку своје добити, свог пословања за повећање плата радницима. Било је спорадичних, појединачних у појединим фирмама гдје су савјесни послодавци преговарали са својим синдикатом и повећали за 5,2,3,8 или 10 одсто плату, али глобално гледано, већински гледано..дакле ни једну марку послодавци нису издвојили за повећање плата у 2018.години, а притом кукају, сваки дан то можете чути нема радне снаге, ми хоћемо неки образовни систем који ће нама произвести савршене кадрове, али знате ми не можемо њих да платимо, то би неко други требао да уради. Не иде то тако!.

Ја бих замолила министра да све оно што је запостављено у ранијем периоду управо ријеши у овој години, ми то очекујемо и нећемо имати милости, али ћемо бити и велика подршка. “

Министар је изразио задовоњство што је први састанак одржан у Савезу синдиката Републике Српске и најавио интензиван рад на побољшању социјалног дијалога и положаја радника:

“ Ово је мој у суштини први радни састанак са нашим партнерима и драго ми је што се он десио у Савезу синдиката Репубике Српске. Истакнути су сви проблеми који су се нагомилали у протеклом периоду и ми смо се у суштини усагласили  да је неопходно успоставити поново социјални дијалог и подићи га на виши ниво него што је то било до сада.Пред нама предстоје активности прије свега у законодавном дијелу у радном законодавству, планирано је за ову годину доношење чак пет закона  управо из области о којим је предсједница синдиката говорила, прије свега то се односи на Закон о измјенама и допунама Закона о раду, Закон о измјенама и допунама Закона о посредовању у запошљавању,Закон о измјенама и допунама Закона о штрајку, Закон о спречавању злостављања на раду и Закон о измјенама и допунама Закона о професионалној рехабилитацији. Дакле, сигурно да смо доста амбициозне планове ставили у овој години, међутим ми ћемо сву своју енергију и активности заједно са својим социјалним партнерима искористити да до реализације овога програма дође. Исто тако колективно преговарање мора да се врати на ниво, не на којем је било, него мора да се подигне свакако на виши ниво и потпуно сам свјестан значаја Општег колективног уговора,  сви су из гранских синдиката Савеза синдиката истакли неопходност његовог доношења  и већ по усвајању овог програма рада у фебруару морају да се формирају радне групе из области гдје нису формиране  и да интензивно почну са радом. Значи Закон о измјенама и допунама Закона о раду је предвиђен за Нацрт за Владу у мају – народна скупштина у јуну. Закон о измјенама и допунама Закона о посредовању у запошљавању и правима за вријеме незапослености – Нацрт у марту, односно у марту за Владу 2019 године, а за народну скупштину у априлу  и о Општем колективном уговору, већ у фебруару одмах, значи након усвајања програма рада, програма којег сам изнио, морају да почну преговори о Општем колективном уговору. “

Што се тиче просјечне плате од 1000 КМ, колико је то реално очекивати у овој години министар је рекао да је премијер у свом експозеу навео да је то тежња и намјера, те да ће ова влада сигурно предузети све мјере у њеној могућности да све наводе из његовог експозеа испоштује.


е-магазин Регионалног синдикалног савјета Солидарност

НЕ ТЈЕРАЈТЕ РАДНИКЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПОВЕЋАЈТЕ ПЛАТЕ!