Напади на радничка права су у порасту — ови напади се не смију више узимати здраво за готово ни у једном региону свијета.
Прије него понудите рјешење за неки проблем, морате знати величину проблема. Када је ријеч о нападима на радничка права, десето издање Индекса глобалних права, којег објављује Међународна конфедерација синдиката (МКС) јасно показује да је проблем велики — и постаје већи. Али и рјешење је јасно, уграђено је у нови друштвени уговор који може изградити бољи свијет за радне људе.
Индекс за 2023. годину нуди шокантне доказе како су темељи демократије изложени нападима, гдје постоји јасна веза између заштите људских права и снаге било које демократије. Урушавање једног елемента, једнако тако резултира деградацијом другог.
Није више бастион
Европа се дуго времена сматрала бастионом демократије и људских права. Њен свеукупни положај од објављивања првог индекса је ипак урушен, са 1,84 у 2014. на 2,56 у 2023. (једна је најбоља оцјена, а пет плус најгора). Према критеријима из овог индекса, ово представља нешто између поновљених и редовних кршења права.
Радници у Бјелорусији, Казахстану и Турској се суочавају са надзором, затварањем и бруталношћу режима који дијеле аутократске карактеристике. Радни људи чак и у Низоземској и Белгији доживљавају све већа ограничења, гдје владе и послодавци одбијају преговоре са представницима синдиката.
У Француској, законити протести којима се захтијева дијалог са синдикатима у вези алтернатива за пензиону реформу, на којој инсистира предсједник Емануел Макрон (Еммануел Мацрон), наилазе на злокобно полицијско премлаћивање, неселективно хапшење и сузавац. У Уједињеном Краљевству, разбијање синдиката, покушај увођења закона којима се умањују право на штрајк и протесте, те кршење колективних уговора попримају ендемске размјере, што је резултирало да је рејтинг државе пао на четири – систематско кршење права.
Пуцање
Широм свијета, како у држава са високим тако и у државама са малим приходима, без обзира што радни људи живе хисторијску кризу трошкова живота и нагли раст инфлације којом управља корпоративна похлепа, владе су почеле гушити право на колективне преговоре за веће плате и штрајк.
Према подацима из Индекса за 2023., девет од десет држава крши право на штрајк, гдје се радници у Канади, Тогу, Ирану, Камбоџи и Шпанији суочавају са кривичним поступком или отпуштањем са посла. Осам од десет крши право на колективно преговарање.
Седамдесет седам процената држава искључује радне људе из права на формирање или придруживање синдикату, гдје је радницима мигрантима, радницима у домаћинству и онима који раде на одређено вријеме, у неформалној економији, радницима који раде путем платформи, као и радницима у специјалним економским зонама ускраћено право на слободу удруживања. Бурунди, Хаити, Индија, Турска и Уједињени Арапски Емирати су међу државама које искључују радне људе из права на синдикално заступање.
Право на слободу говора и окупљања је ограничено у 42 процента држава, што често доводи до протеста радника који се тада суочавају са бруталношћу полиције. Полиција у Ирану је хапсила и премлаћивала наставнике због учешћа у демонстрацијама у поводу 1. маја.
Седамдесет три процента држава отежавају регистрацију синдиката или их забрањују, укључујући у Бјелорусији, Мијанмару, Хонг Конгу, Централној Афричкој Републици и Гватемали. Радници се хапсе и притварају у 69 држава, док 65 процената радних људи имају ограничен или немају уопће приступ правди.
Радници су доживјели насиље у 44 државе. У Азијско-пацифичком региону, стопа насиља над. Радним људима је порасла са 43 процента држава у 2022. на 48 процента у 2023., те са 42 на 53 процента на Блиском истоку и Сјеверној Африци. Синдикалци су убијени у осам држава.
Најгоре за раднике
Индекс за 2023. показује да су десет најгорих држава за радне људе: Бангладеш, Бјелорусија, Еквадор, Египат, Есватини, Гватемала, Мијанмар, Тунис, Филипини и Турска. У Еквадору, брутално су угушени масовни протести којима се позива на демократију и колективна права, а које су организирале организације аутохтоних народа и синдикати. Предсједник Туниса, Каис Сајед (Каис Саиед) је урушио грађанске слободе грађана и демократске институције.
Ми видимо како је замагљена линија која раздваја аутократију и демократију. Када се распадне дијалог између држава и грађана, када државе флертују са аутократијом у циљу доношења непопуларних закона, а парламенти гурају у страну, док владе користе државне снаге да угуше законит отпор, тада је демократија на удару, док радни људи трпе посљедице.
За обнову ткива друштва, за обнову и успоставу демократије, за подршку радним људима, неопходно је да добијемо нови друштвени уговор заснован на достојанственим радним мјестима, праведним платама, социјалној заштити, темељним правима – укључујући сигурним и безбједним радним мјестима – те гаранцији једнакости и инклузије. То је био једногласно усвојен позив са МКС Конгреса у Мелбурну, који је одржан у новембру прошле године, а сада је битније више него икада да се обнови демократија, једнакост и достојанственост, те да се радницима омогући праведна удио економског раста.
Нарушено повјерење
Видимо у великом броју држава да је нарушено повјерење у владе, те да снаге крајње деснице крећу са кршењима како би посијале сјеме подјеле и додатно запријетиле темељним слободама. Стога је кључно да се обнови повјерење и осигура да наше демократије одговарају својој намјени како би се задовољиле потребе радних људи и захтјеви неизвјесне будућности – будућности у којој климатска криза, технолошке промјене, изазови за јавно здравље и геополитичка нестабилност настављај уда генерирају шокове.
Глас радних људи мора се чути и они морају бити у средишту свих владиних одлука. Да би се ово артикулирало и побољшало, очито је да раднички синдикати нису никада до сада били толико важни. Глобални синдикални покрет, којег преводи МКС, дјеловаће у солидарности – напад не једног је напад на све нас – и подићи свој глас да буде тако гласан и јасан у борби против сваког кршења радничких права.
Извор:www.socialeuropa.eu
