Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске, казао је у интервјуу за „Независне“ поводом 5. октобра, Свјетског дана учитеља, да су ресорном министарству и Влади РС изнијели своје захтјеве да се плате радника у просвјети морају повећати те да се изједначе платни коефицијенти.
„Разматрамо и ситуацију да посебно буде исказана накнада за топли оброк и регрес. Предстоје нам преговори и вјерујемо да ћемо наћи заједнички језик и да ћемо кроз наше аргументе доћи до најбољих могућих рјешења“, навео је Гњатић.
НН: У каквом су положају просвјетни радници тренутно у Републици Српској?
ГЊАТИЋ: Радници у образовању, науци и култури, а посебно просвјетни радници који обиљежавају 5. октобар, Свјетски дан просвјетних радника и учитеља, су у ових годину и по дана од почетка пандемије вируса корона у заиста тешкој ситуацији. Сви желимо да на најбољи могући начин пренесемо своје знање, да урадимо свој посао јако добро и да наши ђаци на свим нивоима – од предшколског, основног, средњег и високог образовања имају велико и добро знање, да постану добри људи.
Учитељи практично раде, што би се рекло, од седам до седам, у двије или три групе, преносећи своје знање преко маски. Како да професор страног или матерњег језика или професор музике на правилан начин артикулише звук и глас и како да научи то дијете да правилно изговара ако носи маску? Како да професор историје, биологије или математике каже неку ствар да дијете разумије на часу од 15 минута? То је веома тешко. Ми настојимо да све недаће и тешкоће превазиђемо с осмијехом. Сва предност овог нашег позива се може видјети 1. септембра, или у јануару након зимског распуста, колико се дјеца радују учитељима, али и учитељи дјеци.
Од почетка пандемије су просвјетни радници у само неколико дана прешли на онлине наставу, иако нису били обучени да то ураде. Ми имамо људе који имају више од 60 година и нису никад имали додира са модерним средствима комуникације, али су ипак успјели да савладају те вјештине и купе паметне телефоне. Надлежни органи би требало више времена, енергије и новца да уложе у обуке просвјетних радника. Морамо пратити модерне технологије и видјети гдје су све извори знања, али треба нам већа подршка.
НН: Колико је захтјевније радити онлине наставу за просвјетне раднике и како су се томе прилагодили?
ГЊАТИЋ: Рад просвјетних радника у условима пандемије од куће је много тежи него у учионици. Рад од куће подразумијева да са сваким ђаком понаособ комуницираш путем паметних платформи, а у неким даљим срединама ни ђаци ни професори немају паметне телефоне или интернет, па су се некако сналазили.
Ово све значи да са сваким ђаком мораш обавити разговор путем мејла, те по цијели дан сједити за рачунаром и одговарати на дописе и спремати се за наставу.
Просвјетни радници су у овој ситуацији дали свој максимум и много је било теже радити него у нормалним условима. Вјерујем да ће се епидемиолошка ситуација смирити и да ћемо моћи наставити обављати свој посао на најбољи могући начин јер је жива ријеч учитеља незамјењива.
НН: Да ли су просвјетари показали висок степен одговорности током пандемије?
ГЊАТИЋ: Могу одговорно рећи и свједочити да се у институцијама образовања, науке и културе препоручене мјере од стране Републичког штаба за ванредне ситуације највише поштују, да не можете ући у школу а да се маске не носе по пропису, да на сваком ћошку имате дезинфекциона средства, да се поштује дистанца…
Интернационала образовања, која окупља синдикате просвјете цијелог свијета, овај 5. октобар прославља слоганом „Увијек присутни“, која нас подсјећа на све колеге преминуле од вируса корона и показује да су они увијек с нама и да су дали немјерљив допринос развоју друштва у цијелом свијету.
НН: Како данас од своје плате живе просвјетни радници?
ГЊАТИЋ: Ми и данас имамо ситуацију да платни коефицијенти корисника буџета и сви остали на позицијама високе стручне спреме имају пуно веће плате него што има професор у основној или средњој школи. Ако кажемо да је најчешћи коефицијент за високу стручну спрему око 15,5, а професор има 12,6, то је велика разлика и неправда коју морамо у наредном периоду и што прије исправити. Желимо да будемо потпуно равноправни чланови овог друштва и да можемо од свог рада пристојно да живимо.
Професор мора бити примјер својим ђацима, он је професор и на улици, и у аутобусу, и у дискотеци, и у ресторану и под присмотром је свих. Мора бити примјер у сваком погледу.
НН: Има ли простора да се повећају плате и шта Синдикат предузима?
ГЊАТИЋ: Апсолутно треба да се повећају плате. Ми смо ових дана истакли одређене захтјеве и у разговору са Министарством просвјете и културе РС, те Владом РС нагласили да у наредном периоду треба повећати плате за све запослене у просвјети и да дође до изједначавања платних коефицијената које сам малоприје споменуо. Разматрамо ситуацију и да посебно буде исказана накнада за топли оброк и регрес. Предстоје нам преговори и вјерујемо да ћемо наћи заједнички језик и да ћемо кроз наше аргументе доћи до најбољих могућих рјешења. Сад се креира буџет за наредну годину и вјерујем да ће надлежни имати слуха за наше аргументе. На надлежним органима је да препознају тај рад, квалитет и пожртвованост просвјетних радника и да то поштено, коректно и адекватно плате. Они треба да буду награђени за свој рад, те да се када се доносе законски и подзаконски акти укључе људи из учионице, а то су представници синдиката, да понуде своја рјешења и виђења, јер више људи више зна те боље види одређени проблем.
