Juče su maratonski razgovori između evropskih političkih lidera konačno završeni dogovorom postignutim u planu EU za oporavak. U danima i noćima pregovora izlagani su originalni prijedlozi Komisije za ambiciozan plan EU o masovnom ulaganju u Zeleni dogovor koji su oborile „štedljive“ vlade. Iako industrijski Evropski sindikat prepoznaje i pozdravlja istorijsku važnost odluke o finansiranju plana oporavka putem evroobveznica, koje garantuje direktno EU, predloženi plan oporavka i višegodišnji finansijski okvir pružaju malo utjehe industrijskim radnicima pogođenim savršenom olujom pandemije i strukturne promjene usljed dekarbonizacije i digitalizacije.
Generalni sekretar IndustriAll Evrope, Luc Triangle, rekao je: „Kao industriAll Europe, pozdravljamo istorijsku odluku zemalja članica da se kolektivno zadužuju za ulaganje – što predstavlja pomak od 2008./9. Međutim, pozvali smo evropske lidere da prepoznaju razmjere izazova sa kojima se naše članice suočavaju i sada i u narednim nedjeljama i mjesecima – ali umjesto toga, evropski lideri odlučili su da odrežu i stave na kocku svaki budžet usmjeren na podršku radnicima i našim zajednicama. Od Fonda Prave tranzicije do Fonda za prilagođavanje globalizaciji, evropski industrijski radnici ostavljeni su na zadnjem stepeniku. Ovo su kratkoročni rezovi koji će imati dugoročne posljedice. „
Evropski lideri dogovorili su paket u iznosu od 1,8 biliona evra u utorak 21. jula ujutro, poslije 4 dana pregovora u Evropskom savjetu. U okviru paketa, Fond pravedne tranzicije, koji će biti ključni instrument za podršku regionima i radnicima pogođenim tranzicijom u neto nultu ekonomiju, smanjen je od prvobitnog prijedloga Komisije u maju od 40 milijardi evra (10 milijardi € u okviru MFF + 30 € u NextGenEU) na 17,5 mlrd. € (7,5 € u MFF + 10 € u NextGenEU). Evropski fond za prilagođavanje globalizaciji, koji je bio od velike važnosti za podršku do 26.000 radnika godišnje (uglavnom u industriji) tokom finansijske krize, takođe je donio smanjenje svog predloženog budžeta sa 386 miliona evra godišnje na 186 miliona evra. Predloženi program podrške Solventnosti odbačen je u sporazumu Evropskog savjeta, dok su prijedlozi Komisije u maju obuhvatali fond od 26 milijardi evra. Na isti način, ReactEU, kako je dizajnirao Savjet EU, ima 7,5 milijardi evra manje za podršku regionima i sektorima na koje najviše utiče COVID19. Štaviše, smanjenja predloženog finansiranja istraživanja i obim potrošnje na saobraćajnu infrastrukturu (posebno željezničku infrastrukturu) takođe slabe našu kolektivnu sposobnost da se pozabavimo zabrinutostima zbog klimatskih promjena i pružimo Zeleni dogovor na društveno prihvatljiv način. Pored ovog paketa, moramo osigurati da se štednja ne zadrži u upravljanju planom oporavka, jer će planovi nacionalnih vlada biti podvrgnuti vetu u Evropskom savjetu. Proučavanje i transparentnost su dobrodošli, ali daljnjih smanjenja od strane „stražnjih vrata“ neće biti. Evropski lideri pokazali su da mogu da se dogovore, ali nisu ispunili legitimna očekivanja radnih ljudi, niti su pokazali da razumiju razmjere krize sa kojom se suočavaju milioni radnika sada i u narednim mjesecima i godinama. Istorija se ne smije ponavljati: radnici ne smiju da snose troškove ove krize i na taj način daju gorivo za populističke i krajnje desničarske pokrete koji napadaju evropsko jedinstvo. Sada se mora obratiti pažnja na Evropski parlament da otkloni i ukloni slabosti sporazuma kako bi se osiguralo da EU ima čvrst plan za oporavak i pravednu tranziciju. IndustriAll Europe sarađivaće s evropskim poslanicima kako bi postigao uravnoteženiji rezultat za industrijske radnike.
