Први штрајк забиљежен у историји

Први икада забиљежени штрајк десио се приликом изградње Кеопсове пирамиде
Први икада забиљежени штрајк десио се приликом изградње Кеопсове пирамиде

Штрајкови су постали уобичајен начин борбе за права радника у данашњем свијету. У највећем броју случајева организују се у циљу остварења захтјева везано за висину плате или услове рада. У том смислу, занимљиво је сазнати нешто о првом икад забиљеженом сукобу између радника и послодаваца. Наиме, овај догађај се десио још у Египту у вријеме владавине Фараона.

Први писани траг о радничком штрајку датира још из времена градње славне Кеопсове пирамиде ( око 1580 година п.н.е. ). Како наводи славни грчки историчар Херодот, радници који су радили на изградњи пирамиде добијали су сваки дан одређену количину бијелог лука ( замислите п.а., бијели лук је иначе једна од најстарије познатих биљака које су узгајане управо због благотворног дејства на здравље ), како би појачали издржљивост и поправили опште стање здравља, будући да је изградња пирамиде била тежак физички посао. Елем, кад је фараон одлучио да им ускрати дневну дозу, радници су једноставно обуставили рад. Радови су настављени тек кад им је уз дневни оброк поново дијељен бијели лук.

Неки пак сматрају да је један други догађај, који се такође одиграо у старом Египту ( истина нешто касније, око 1152. године п.н.е. ) може сматрати првим правим штрајком, будући да о њему стварно постоји прави писани траг, такозвани Папирус о штрајку, који се и данас чува у једном музеју у Торину.

Радници који су радили на изградњи гробнице за тадашњег Фараона Рамзеса III престали су једно вријеме добијати одговарајуће намирнице, тј. уље и брашно. Због тога су једног јутра једноставно одлучили да сви престану с радом, те су се обратили надређенима да покушају с Фараоном ријешити овај проблем. Њихов захтјев је прихваћен,  ( будући да се Фараону никако није свидјело да остане без монументалне гробнице на коју је полагао право као и његови претходници ) те су након тога наставили радити. У данашње вријеме можда њихов захтјев изгледа мало чудно ( или пак не, просудите сами ), будући да су тражили само уље и брашно, али уље им је служило да заштите кожу од вреле пустињске климе, а брашно је и тада било основна намирница од које су спремали разне врсте хљеба.

Разлози зашто су радници престали добијати уље и брашно, тј. разлози за њихову обуставу рада нису баш најјаснији, али у том периоду је корупција унутар владајуће касте била јако распрострањена те је она највјероватнији узрок овоме…


е-магазин Регионалног синдикалног савјета Солидарност

НЕ ТЈЕРАЈТЕ РАДНИКЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПОВЕЋАЈТЕ ПЛАТЕ!