Predsjednik Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Republike Srpske Dragan Gnjatić učestvovao je u radu naučnog skupa o temi „Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj – stanje i perspektive“ koji su organizovali Udruženje nastavnika i saradnika i Sindikat obrazovanja, nauke i kulture Srpske u saradnji sa Rektoratom Univerziteta u Banjaluci.
On je rekao da se u ovom sektoru moraju pronaći konkretna rešenja za mogući tehnološki višak, ukazujući istovremeno na manjak djece na svim nivoima od predškolskog, osnovnog, srednjeg, pa i u visokom obrazovanju.
„Poslodavac je taj koji mora naći posao za sve radnike, uključujući i čistačice, pomoćno osoblje, ali i za profesore i asistente. Mi ćemo ponuditi određena rešenja u tom smislu, a tražimo i povećanje plata i bolji materijalni status.“, istakao je Gnjatić.
Gnjatić je rekao da Sindikat nudi rešenja da se ovi problemi prevaziđu na normalan, korektan i kulturan način, jer, kako je rekao, evidentan je odliv radne snage na svim nivoima.
„Sve je manje studenata na fakultetima u Republici Srpskoj zbog čega će biti potrebne redukcije studijskih programa ili će se rešenja, radi načela ekonomičnosti, tražiti u objedinjavanju fakulteta“ , ocjenili su danas u Banjaluci učesnici međunarodnog naučnog skupa o temi „Visoko obrazovanje u Republici Srpskoj – stanje i perspektive“.
Predjsednik Udruženja nastavnika i saradnika Univerziteta u Banjaluci Duško Vejnović je novinarima, prijee početka skupa, rekao da se ne smije dozvoliti da na određenim fakultetima ima više profesora i asistenata nego studenata.
„Mi se kao mala zajednica i narod sa skromnim finansijskim sredstvima moramo uklapati u globalizacijske neoliberalističke koncepte, ali ne tako da izgubimo svoj nacionalni, politički, kulturni, socijalni i moralni identitet.“ , ukazao je Vejnović.
Vejnović je rekao da je prisutan demografski problem, odnosno da je sve manje djece i studenata, navodeći da je potrebno tražiti realna rešenja i govoriti o tome koji su studijski programi opravdani, a koji nisu.
„Na tržištu ne mogu opstati svi fakulteti, moraju biti neki koji su od državotvornog, nacionalnog interesa za koje Republika Srpska mora izdvojiti više sredstava.“ , rekao je Vejnović.
On je rekao da je snaga duha, stvaranja i nauke u studentima, asistentima i profesorima, te najširoj zajednici sa slobodnom mišlju i konkretnim rešenjima, te da oni kao takvi moraju biti nosioci promjena u Srpskoj.
„Dileme nema – ekonomija nas usmerava da ćemo morati ići na racionalizaciju studijskih programa, fakulteta, određena objedinjavanja i podvesti to pod zakon o visokom obrazovanju koji sledi u drugom dijelu ove godine i tražiti rešenja koja su u interesu opšteg dobra, demokratije, ekonomičnosti i funkcionalnosti da svima bude bolje.“ , rekao je Vejnović.
Vejnović je naglasio da oslonac na vlastite snage univerziteta u Banjaluci i Istočnom Sarajavu mora biti prioritet i jedno od ekonomskih načela.
„Treba voditi računa da se smanji norma za profesore da bi se otvorio prostor da zaposlimo mlade“ , naveo je Vejnović ističući da univerzitetski profesori „ne mogu biti učitelji i predavati po šest predmeta“.
Akademik Nenad Vunjak iz Akademije nauke i umjetnosti Republike Srpske naveo je da je jedan od problema u visokom obrazovanju Srpske što se mali broj studenata upisuje na neke fakultete, ali i to što određeni fakulteti nemaju praksu.
On je istakao da profesori, s ciljem kvalitetnije nastave, moraju sve više da uče i prilagođavaju se digitalizaciji.
Vunjak je istakao da profesori moraju biti i praktičari i da je potrebno da se u visokom obrazovanju ka sistemu dualnog obrazovanja.
On smatra da je potrebno izdvajati više sredstava za visoko obrazovanje i povezivati ga sa privredom, što bi omogućilo praksu, povećanje BDP-a i uslove usvajanja novih tehnologija i inovacija u Srpskoj.
Sa druge strane, mladi imaju svoje razloge u kojima otvoreno poručuju da im diplome bez posla ništa ne znače.
Nedostatak novca za studiranja, ali i nemogućnost pronalaska posla ih demotiviše da se fakultetski obrazuju, pa većina njih odlazi u druge države da što prije dođu do posla kako bi izbjegli tapkanje u mjestu bez napretka. Poručuju da nisu zainteresovani da se godinama školuju, pa da završe na birou, nego će radije u potragu za poslom van granica i usavršavanjem stranih jezika ili nekih drugih vještina koje će im omogućiti brži put do posla.
