У области текстила, коже и обуће, мало је фабика које су радиле све вријеме од проглашења ванредне ситуације, али радници су успјели сачувати радна мјеста. Барем до сада.
Потврдио је ово за БУКУ Данко Ружичић, предсједник Синдиката текстила, коже и обуће.
“Што се тиче отказа, морам рећи да послодавци нису у протеклом периоду отказивали Уговоре о раду, чак су одлучили задржати и раднике који раде на одређено вријеме, па су им продужавали уговоре. Сада је ипак примијетно да се ситуација мијења, па се радницима који раде на одређено уговори више не продужавају, али то није отпуштање радника. Такође, имали смо један случај у фирми у Дервенти, гдје је послодавц радницима понудио Анекс уговора о раду, према коме им је скрати радно вријеме са 40 часова седмично на 32 часа седмично за наредна три мјесеца, јер је изгубио договорени посао. На тај начин је задржао све раднике, али им је смањио и плату, а самим тим и пензионо осигурање. Смањење радног времена је већ озбиљна прича и било би боље да радници нису потписали Анекс и по цијену мањег износа плате”, појаснио је Ружичић, додајући да разлог неотпуштања радника вјероватно добрим дијелом лежи у чињеници што је Влада РС обећала помоћ оним послодавцима који нису отпуштали своје раднике.
Јер неспорна је чињеница да су многи послодавци у овом сектору изгубили или пак смањили обим раније договорених послова. Поједини су још крајем фебруара били приморани смањити производњу због несташице репроматеријала, који углавном долази из Кине и Италије. Поред овог проблема, многи послодавци имају и проблем са тржиштем, појашњава наш саговорник, је им инострани пословни партнери отказују или смањују обим раније потписаних уговора.
“Тренутно, оно што је најактуелније је да ми чекамо априлску плату, коју већина фирми исплаћује средином мјесеца, значи, плата би требала бити исплаћена у петак или почетком идуће седмице. Међутим, послодавци чекају помоћ од Владе, а према нашим сазнањима још има послодаваца који нису аплицирали за средства, јер имају неке нејасноће. Обзиром да већина радника, поред текућих обавеза, има и кредите, ми као Синдикат тражимо да послодавци плате радницима исплате у предвиђеном законском року да ли из дијела своје добити, да ли из кредита или текућих пословања, како радници не би зависили од тога када ће Влада одобрити средства, а да средствима, када буду одобрена, послодавци врате кредите или позајмицу коју су узели за исплату плате радницима”, објаснио је свој став Ружичић.
Рекао је да априлску плату чека око 12 600 радника у овом сектору, подсјећајући уједно и на бројне проблем које од раније имају у фабрикама гдје раде. Највећи проблем јесу висина плата, односно прековремени рад, те немогућност слободног синдикалног организовања и колективног преговарања у приватном сектору.
Плате, каже, нису велике, просјек за прошлу годину је износио 637,50 КМ, док је годину дана раније била за 70 КМ мања.
Надаље, оно што се посљедњих година примјећује јесте да се послодавци константно жале да немају довољно радне снаге. Једним дијелом, разлог томе је што су људи одлазили ван БиХ, тражећи себи боље послове, а другим дијелом што су мале плате у овој индустрији. Надаље, напомиње Ружичић, не треба заборавити да је добар дио радника у овој бранши ниске квалификационе структуре, јер су укинуте школе које би дале квалификовану радну снагу.
“Све су ово проблеми који већ годинама оптерећују нашу браншу, а са појавом корона вируса ситуација је само додатно усложњена и самим тим још неизвјеснија. Стога је у овом моменту јако тешко рећи шта очекује овај сектор, али морам признати да смо јако забринути јер, колико год ово потрајало, сигурно је да ће значајно утицати на текстилну индустрију, јер ми радимо за западно тржиште, Италију, Аустрију, Нјемачку”, закључио је за БУКУ Ружичић.
Извор: БУКА
