Овог Међународног дана жена, Међународна конфедерација синдиката понавља да је кључ за јачање демократије и изградњу инклузивних друштава унапређење једнакости на послу.
Жене се суочавају са системским неједнакостима, укључујући неједнако учешће у радној снази, упорни јаз у платама полова, превелику заступљеност у неформалним секторима и узнемиравање на радном мјесту.Штавише, популистички покрети и ауторитарни режими настављају да поткопавају деценије напретка ка равноправности жена, што укључује равноправно учешће на радном мјесту, економско и политичко оснаживање и приступ образовању.
Генерални секретар МКС-а Лук Триангл рекао је: „Пут ка истински инклузивном, праведном и демократском друштву је кроз немилосрдну потрагу за родном једнакошћу на послу. Наш позив за родно трансформативни Нови друштвени уговор је стварање услова у којима свака жена може да напредује у дигнитету, без дискриминације и насиља. Овог Међународног дана жена, поново се обавезујемо на ову визију и залажемо се за трансформативне политике које се односе на све раднике.”
Економија његе: Предвиђа се да ће улагање у универзалну његу о дјеци и дуготрајну његу створити 280 милиона радних мјеста до 2030. Такве инвестиције би повећале стопу запослености жена за 78 процената, 84 процента ових позиција су формалне, нудећи спас за значајан број жена мигрантица које тренутно раде на неформалним пословима.
Разлика у платама полова : На глобалном нивоу, жене зарађују приближно 20 одсто мање од мушкараца и, према тренутној стопи, биће потребно 257 година да се постигне једнака плата за једнак рад. За затварање овог јаза потребни су заједнички напори на повећању транспарентности плата, борби против сегрегације у занимању, побољшању равнотеже између пословног и приватног живота, боље социјалне заштите и праведних минималних плата.
Родно засновано насиље и дискриминација у свијету рада: Да бисмо постигли родну равноправност, морамо се позабавити сексизмом, расизмом, ксенофобијом и дискриминацијом LGBTQI+ радних људи и миграната у свијету рада. Да бисмо то урадили, морамо да видимо напредак у укључивању и учешћу радница – у свој њиховој различитости – на радном мјесту.
Синдикално ангажовање: синдикати морају водити родно-трансформативне агенде кроз колективно преговарање и социјални дијалог. Ово мора бити праћено повећањем женског руководства у синдикатима, што је од суштинског значаја за изградњу инклузивног, феминистичког и правичног синдикалног покрета.
Лук Триангл је додао: „Усред растућих глобалних изазова, укључујући пораст популистичких десничарских идеологија и ауторитарних влада, глобални синдикални покрет остаје чврст у својој посвећености родној равноправности и правима жена. Морамо повећати наше напоре да постигнемо родну равноправност у свијету рада као суштински допринос инклузивним, мирним и демократским друштвима.“
Оригинални текст погледајте овдје
