Јуче су маратонски разговори између европских политичких лидера коначно завршени договором постигнутим у плану ЕУ за опоравак. У данима и ноћима преговора излагани су оригинални приједлози Комисије за амбициозан план ЕУ о масовном улагању у Зелени договор који су обориле „штедљиве“ владе. Иако индустријски Европски синдикат препознаје и поздравља историјску важност одлуке о финансирању плана опоравка путем еврообвезница, које гарантује директно ЕУ, предложени план опоравка и вишегодишњи финансијски оквир пружају мало утјехе индустријским радницима погођеним савршеном олујом пандемије и структурне промјене усљед декарбонизације и дигитализације.
Генерални секретар IndustriAll Evrope, Luc Triangle, рекао је: „Као industriAll Europe, поздрављамо историјску одлуку земаља чланица да се колективно задужују за улагање – што представља помак од 2008./9. Међутим, позвали смо европске лидере да препознају размјере изазова са којима се наше чланице суочавају и сада и у наредним недјељама и мјесецима – али умјесто тога, европски лидери одлучили су да одрежу и ставе на коцку сваки буџет усмјерен на подршку радницима и нашим заједницама. Од Фонда Праве транзиције до Фонда за прилагођавање глобализацији, европски индустријски радници остављени су на задњем степенику. Ово су краткорочни резови који ће имати дугорочне посљедице. „
Европски лидери договорили су пакет у износу од 1,8 билиона евра у уторак 21. јула ујутро, послије 4 дана преговора у Европском савјету. У оквиру пакета, Фонд праведне транзиције, који ће бити кључни инструмент за подршку регионима и радницима погођеним транзицијом у нето нулту економију, смањен је од првобитног приједлога Комисије у мају од 40 милијарди евра (10 милијарди € у оквиру MFF + 30 € u NextGenEU) на 17,5 млрд. € (7,5 € u MFF + 10 € u NextGenEU). Европски фонд за прилагођавање глобализацији, који је био од велике важности за подршку до 26.000 радника годишње (углавном у индустрији) током финансијске кризе, такође је донио смањење свог предложеног буџета са 386 милиона евра годишње на 186 милиона евра. Предложени програм подршке Солвентности одбачен је у споразуму Европског савјета, док су приједлози Комисије у мају обухватали фонд од 26 милијарди евра. На исти начин, ReactEU, како је дизајнирао Савјет ЕУ, има 7,5 милијарди евра мање за подршку регионима и секторима на које највише утиче COVID19. Штавише, смањења предложеног финансирања истраживања и обим потрошње на саобраћајну инфраструктуру (посебно жељезничку инфраструктуру) такође слабе нашу колективну способност да се позабавимо забринутостима због климатских промјена и пружимо Зелени договор на друштвено прихватљив начин. Поред овог пакета, морамо осигурати да се штедња не задржи у управљању планом опоравка, јер ће планови националних влада бити подвргнути вету у Европском савјету. Проучавање и транспарентност су добродошли, али даљњих смањења од стране „стражњих врата“ неће бити. Европски лидери показали су да могу да се договоре, али нису испунили легитимна очекивања радних људи, нити су показали да разумију размјере кризе са којом се суочавају милиони радника сада и у наредним мјесецима и годинама. Историја се не смије понављати: радници не смију да сносе трошкове ове кризе и на тај начин дају гориво за популистичке и крајње десничарске покрете који нападају европско јединство. Сада се мора обратити пажња на Европски парламент да отклони и уклони слабости споразума како би се осигурало да ЕУ има чврст план за опоравак и праведну транзицију. IndustriAll Europe сарађиваће с европским посланицима како би постигао уравнотеженији резултат за индустријске раднике.
