У Републици Српској на непуно радно вријеме, односно на мање од осам сати дневно, пријављено је укупно 17.515 радника. Како тврде у појединим синдикатима, у овој области велики је број злоупотреба, те радници раде пуних осам или чак и више часова дневно, а пријављени су на свега два, четири или шест. Према подацима Фонда за пензијско-инвалидско осигурање РС, на два сата пријављена су укупно 1.563 осигураника, на четири сата – 8.030, а на шест сати њих 814.
„У овој структури осигураника најчешће је ријеч о просвјетним радницима који немају пуни фонд часова“, кажу у Фонду ПИО.
Постоје с друге стране и они осигураници који су пријављени на више од осам часова дневно, а таквих је према евиденцијама овог фонда 5.608. Истовремено, на пуно радно вријеме пријављено је 295.518 радника. У Фонду ПИО додају да је дужина стажа осигурања у директној вези са временом проведеним на раду.
„На примјер, радник који је пријављен на четири радна сата дневно, за 12 мјесеци рада имаће шест мјесеци стажа осигурања“, појашњавају у Фонду ПИО.
Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства, туризма и услужних дјелатности РС, каже да је од 17.515 радника који су пријављени на непуно радно вријеме сигурно добар дио оних који у ствари раде пуних осам сати, или чак и више. Истиче да је било таквих притужби радника у скоро свим привредним синдикатима.
„Поједини приватни предузетници штеде на платама радника, плаћањима пореза, обавезама према држави и ту разлику у новцу присвајају себи. Оштећени су и радници јер имају далеко мање стажа него што раде, јер је тако приказано“, каже Савановић те појашњава да је оваквих притужби конкретно било и у трговини, угоститељству, туризму и услужним дјелатностима.
„Ради се о солидном броју притужби. Међутим, немам тачан податак колико их је. Ми једино можемо да реагујемо кад се радник пожали и покаже свој уговор те да изјаву да ради дуже. Тако можемо да се обратимо инспекцији. Али, и инспекторима је томе тешко ући у траг, јер у шихтерицама стоји да исти ти радници раде четири сата“, истиче Савановић.
Сматра да би једино рјешење било кад би инспекцијски органи пратили рад тако да дођу на почетак радног времена, на примјер у седам часова, и ако је радник пријављен на два сата, његово радно вријеме је до девет, па би инспекција на тај начин могла доћи у 11 часова и видјети да ли радник ради дуже. Међутим, тврди он, инспекција то у доброј мјери избјегава. Међу радницима пријављеним на више од осам сати дефинитивно, како каже, нема радника из трговине, те претпоставља да се ту ради о сезонским грађевинским радницима који у јеку сезоне раде по 10 сати.
Драгана Врабичић, предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналне дјелатности РС, каже да се у грађевинском сектору људи углавном пријављују на осам радних сати, те да се ради о радницима који имају сезонске послове, који у сезони раде и дуже, те имају прерасподјелу радног времена.
Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца РС, каже да злоупотреба има, што како они не штите. Истиче да сваки послодавац којем радник ради осам сати, а пријављује га на два или три сата, за њих представља нелојалну конкуренцију.
„Потребни су нам упоредни подаци у периоду од пет-шест година како бисмо пратили кретање ове појаве и уз сарадњу са контролним органима радили на њеном елиминисању“, каже Аћић.
Извор: Независне Новине
