Предсједница Савеза синдиката Републике Српске, Ранка Мишић, заједно са сарадницима, учествовала је данас у консултацијама са предсједницом Владе Републике Српске, Жељком Цвијановић и министрима у вези са израдом Буџета Републике Српске за 2018. годину и Програмом економских реформи Републике Српске за период 2018-2020. године.
Предсједница Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић рекла је да се данас преговарало о два кључна документа и да је Савез синдиката изнио аргументоване захтјеве.
„Оно што смо потенцирали и ставили као најважнију ствар, то је питање које је утемељено на свим показатељима које је Влада Републике Српске презентовала врло јавно и транспарентно, од раста бруто друштвеног производа, индустријске производње, до покривености извоза. Први пут имамо омјер у корист наше привреде и нашег извоза, у односу на оно што увозимо. Све су то важне ствари које могу битно утицати на реализацију наших захтјева. Ми очекујемо да ће Влада учинити максимум, као социјални партнер, заједно са Унијом удружења послодаваца, да се коначно ријеше два горућа проблема за све раднике. То је потписивање општег колективног уговора, повећања најниже плате, која би требало да износи 50% од просјечне плате у Републици Српској. И наравно, у овом сету, то је питање потписивања гранских колективних уговора у реалном сектору, гдје би требало доћи до повећања плата, јер признаћемо сви да су најниже плате управо у реалном сектору“, рекла је Мишићева.
Додала је да је ово тренутак, након десет година, да постоји акција и политика, која иде ка томе да се јача позиција радника, који ствара нову вриједност, користећи све бенефите који су послодавци добили, у смислу растерећења привреде колико је у овом тренутку могуће.
Када је ријеч о законској регулативи, предсједница је нагласила да Савез синдиката РС не жели одустати и да би Влада Републике Српске требала да направи рачуницу на основу захтјева синдиката који се тичу повећања накнаде за вријеме незапослености, а то значи измјене закона о посредовању при запошљавању и остваривању права за вријеме назапослености.
Додала је да синдикат нема ништа против да породиље и мајке које не раде, имају новчану накнаду, али истовремено они који плаћају и зарађују, уплаћују доприносе за вријеме незапослености, морају осјетити да имају сигурност у оном тренутку када бивају проглашени технолошким вишком, да могу да преживе до новог посла. Нагласила је да је то захтјев од којег не одустајемо.
