Физички напад, претња, вербално нападање, обраћање уз вику или вређање само су неки од појмова дефинисаних као узнемиравање на раду посебним законом који је усвојен у Народној скупштини у форми Нацрта.
Република Српска први пут посебним законом дефинише ову област Нацрт закона о заштити од узнемиравања на раду чије ступање на снагу се очекује у другој половини године. Народни посланици су га усвојили у форми нацрта, дали су потпуну подршку за заштиту права радника, те су Нацрт упутили у јавну расправу како би Српска добила што квалитетније решење.
Узнемиравање на раду, по закону, је свако понашање према раднику, групи радника или послодавцу, које може да нанесе штету физичке, психичке или сексуалне природе. Узнемиравање на раду може бити једнократно или континуирано, активно или пасивно поступање, између радника или између радника и претпостављених, радника над претпостављеним или упућено од трећих лица с којима радник долази у контакт у обављању својих послова.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић рекао је да се Нацртом закона о заштити од узнемиравања на раду забрањује, између осталог, сексуално узнемиравање и насиље по основу пола. Забрањује се и систематско злостављање радника од послодаваца, односно мобинг.
Делимично се уређује заштита личног интегритета запослених тако што је прописано да радник и особа која тражи запослење не може бити стављена у неравноправан положај приликом остваривања права по основу рада и права на запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије, политичког или другог мишљења и убеђења.
Послодавац је дужан да с циљем препознавања и спречавања узнемиравања омогући едукацију и оспособљавање представнику синдиката и другом представнику радника да препознају узроке, облике и последице узнемиравања на раду.
Иначе, овај закон се доноси на иницијативу Савеза синдиката РС и већ је једном, пре неколико година, нацрт био у скупштинској процедури.
– Гле чуда, Одбор за привреду у НС РС је оборио так закон гласом посланика Драгутина Шкребића који је тада био и председник Уније удружења послодаваца РС – каже за Српскаинфо председница Савеза синдиката РС Ранка Мишић.
Након тога је требало проћи одређено време да се поново закон упути у скупштинску процедуру.
– Синдикат је заиста уложио доста труда и аргумената на доношењу овог закона – наводи Мишићева.
Савез синдиката је раније спровео анкету међу чланством и резултат је да више од 20 одсто радника, који су дакле чланови синдиката, трпи неки вид мобинга. Закон је, како каже, дефинисао све могуће ситуације узнемиравања, односно ко све може да буде злостављач, али пракса је показала да углавном послодавци узнемиравају раднике.
– Стручњаци из здравства су нам рекли и да се појављују нека оболења која до сада нису била препозната као карактеристична оболења на послу, а то је да значајан број људи користи средства за смирење како би уопште могао да оде на посао и функционисао. Долази до тзв. пуцања радника због дуготрајног мобинга. То опет изазива други низ промена код радника које се манифестују у понашању у оквиру породице и слично. Дакле, због узнемиравања на послу трпи већи круг људи – додаје Мишићева.
– Истиче да је “сексуално деловање” у оквиру привредних субјеката веома видљво и да нарочито младе раднице трпе због тога. Она тврди да је код неких послодаваца узнемиравање радника постао образац понашања, а што резултује падом продуктивности, боловањима и нестабилности у породици.
– Кад све ово узмемо у обзир, јасно је да је реч о озбиљном закону који, пре свега, треба да буде превентиван са дестимулативним санкцијама – поручује Мишићева.
С друге стране, председник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић каже да послодавци сматрају да је овај беспотребан и да неће донети ништа у пракси.
– Сећате се да је синдикат тражио да се због неплаћања пореза иде у затвор. И усвојено је. Је ли неко ишао у затвор због тога? Није. Тако и од овог закона нема ништа, али смо прихватили да не буде да подржавамо мобинг – каже Тривић за Српскаинфо. Он додаје да Закон о раду дефинише забрану мобинга.
– Оно што је описано у Нацрту закона се углавном дешава у јавном сектору. Тамо су руководиоци по политичкој линији и онда по сваку цену хоће некога да отерају – сматра Тривић. Приватни сектор се, како каже, суочава са недостатком радне снаге и онда настоји да задржи радника.
– Мањак радника на тржишту је довео до тога да се послодавци другачије понашају – истиче Тривић.
За строже казне
Потпредседница НС РС Соња Караџић Јовичевић рекла је да је Нацрт закона о заштити од узнемиравања на раду важан и потребан, али да ће га бити тешко спроводити јер ће се ови процеси одуговлачити. Она сматра да казнене мере за злостављача морају бити строже јер је овим актом предвиђено да ће злостављач бити премештен на друго радно место или добити отказ.
Шта је узнемиравање на раду
Радњама узнемиравања на раду сматрају се физички напад, претња, вербално нападање, обраћање уз вику или вређање.
Сматрају се и непримерено јавно коментарисање личних својстава и особина радника, упућивање вулгарних коментара, неоправдано искључивање радника из радних процеса и процеса доношења одлука, неоправдано ускраћивање неопходних информација, намерно давање погрешних информација или упутстава у вези са радом или радним процесом, постављање неадекватно кратких рокова за извршење посла или неосновано преоптерећивање радника радним задацима.
Такође, додељивање неадекватних послова у континуитету, који нису у складу са стручном спремом и способностима радника, осим у случајевима и на начин утврђен прописима којима се уређује област рада, неосновано кажњавање или ускраћивање остваривања права по основу рада.
Текст преузет са www.blic.rs (Autor Tijana Grujić)
