Како се смањује број инфицираних коронавирсуом и релаксирањем мјера већина радника се враћа на своја радна мјеста. Међутим, иако се ситуација нормализује радници који нису изгубли посао и даље боје за своја радна мјеста, стахују од смањена примања и могућег отказа.
Горан Станковић каже да када говоримо о радницима у пандемији имамо прилично различиту ситуацију која зависи и од статуса радника за вријеме пандемије коронавируса.
„Имали смо раднике који су редовно обављали своје послове и задатке, раднике који су редовне задатке обављали под отежаним, односно посебним условима рада, раднике који су радили од куће, раднике којима је био забрањен рад и нису могли да обављају своје послове, као и раднике који су повремено долазили на посао па су се враћали кући.
Зависно од тога како су радници радили зависи сам статус радника. Имамо раднике који су за вријеме ове пандемије проглашени вишком, престао им је радни однос или им није продужен уговор о раду на одређено вријеме. Према нашим информацијама 4.365 радника је остало без посла, а већина је била технолошки вишак или су радили на одређено вријеме“, рекао је за БУКУ Горан Станковић. Он је додао да је током пандемије дошло и до запошљавања одређеног броја људи, али број 4.365 радника који су остали без посла је егзактни показатељи Завода за запошљавање РС о броју радника којима је престао радни однос.
Станковић каже да имамо и раднике који су се вратили на своје послове, али је смањен обим посла па они страхују за своје радно мјесто и примања.
„Није ни мало оптимистична слика, посебно за те раднике. Имамо и раднике који су цијело вријеме нормално радили и функционисали. И ти који су нормално радили имају одређену врсту бојазни како ће бити у наредном периоду, јер су њихови послодавци имали одређене залихе репроматеријала, па су сав репроматерија претворили у готове производе и сад чекају да их испоруче“, истиче Станковић.
Иако нема дјелатности која на неки начин није погођена пандемијом најугроженије су области угоститељства, туризма и саобраћаја, док су са друге стране многа предузећа из металске индустрије и рударства нормално радила. Без посла је највише радника остало из области угоститељства, трговине и прераживачке индустрије.
Станковић каже да је један од највећих изазова који су пред нама очување радних мјеста, али и добрих услова рада.
„Свјесни смо да ће се у скорије вријеме отворити границе, па ће сви радници хтјети да оду у неке друге западне земље у потрази за бољим условима рада и већим платама. Сигурно је да те раднике требамо настојати да задржимо. Примјетили смо да постоји одређено незадовољнство одређених радника, посебно у предузећима у којима је био забрањен рад или су радили са мањим капацитетима. Ријеч је предузећима који су добили или ће добити помоћ од Владе РС што се тиче исплате најниже плате и доприноса.
Послодавци су тим радницима водили да су на годишњем одмору, што није законито. Влада РС није плаћала раднике који се налазе на годишњем одмору него раднике који због ових услова нису могли радити. Треба се водити рачуна да се не изазове веће незадовољство међу радницима“, рекао је Станковић.
Горан каже да њихове анализе показују да тамо гдје постоји организован синдикат ситуација је пуно стабилнија. Додаје да је Савез синдиката РС одмах на почетку пандемије упозорио раднике да не потпусују споразумне уговоре о престанку радног односа, као и неплаћено одсуство.
„Послодавци су чим није било посла покушавали да се ријеше радника. Раднике смо на разне начине упозоравали да не закључују те споразумне прекиде рада и да не потписују неплаћено одсуство, јер сви који су то урадили изгубили право и на Заводу за запошљавање, право на отпремнину и друга права која им припадају у складу са Законом о раду“, истиче Станковић.
Наш саговорник каже да се сви можемо надати да је најтеже вријеме иза нас и да се требамо покушати вратити у вријеме прије пандемије.
Извор: www.buka.com
