Преносимо у цјелости текст објављен на порталу БУКА, оригинални текст прочитајте овдје.
Док високе љетне температуре онемогућавају просјечне грађане да обављају свакодневне активности у одређеним дијеловима дана, постоје и они који немају привилегију избора па најтоплије сате морају провести радећи на отвореном.
Грађевински радници, али и други који раде на отвореном, често су принуђени радити у неповољним микроклиматским условима. Колико су и јесу ли уопште заштићени остаје отворено питање, јер се одговорности по овом питању пребацују са институције на институцију, као и у већини ситуација у РС-у. У истом тренутку, пак, на стотине радника широм Републике Српске ради без адекватне заштите, чак и када температуре прелазе нормалне просјеке.
Указује на то и Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске, која за БУКУ каже:
„У тренутку када температура прелази неки нормалан просјек за то доба године, треба раднике који се налазе на отвореном повући, односно извршити прерасподјелу радног времена. У овом случају, то је неких 32 степена. Оно што је забрињавајуће је то што је све остало као став или препорука послодавцима, а на крају је њима од воље хоће ли то урадити или не. Чињеница је да је радни учинак радника који раде на високим температурама знатно мањи, али оно што је забрињавајуће је да је њихово здравље угрожено. Позивамо и синдикате и послодавце да у температурама које прелазе 32 степена врше прерасподјелу радног времена.“
Мишић је додала како је потребно правити брзе замјене радника, ако посао не трпи одлагање. А радницима је поручила да имају право повући се са рада у хлад, ако температура досеже 35 или више степени, јер то нису услови за рад.
Законски није прецизно дефинисано и прописано у каквим би условима послодавци требали обуставити радове, већ је постојање опасности по живот и здравље радника ствар слободне процјене. Управо зато је Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске поново апеловало на послодавце да прилагоде услове рада радницима. У саопштењу су нагласили:
“Неспорно је да учестале врућине утичу на здравље радника, посебно оних који раде на отвореном и дуже вријеме су изложени сунцу због обавеза према послу, због чега долази до пада концентрације у раду и могућности повређивања радника. Међународни стандард ИСО 7243 дефинише услове и критеријуме извођења радова у условима високих тепература, а једна од мјера је избјегавање рада у најтоплијем дијелу дана.”
Министарство је апеловало на послодавце да примијене овај стандард и да изврше прерасподјелу радног времена, на начин да се радници не налазе на отвореном у најтоплијем дијелу дана, уз напомену да је и за рад у затвореним просторијама потребно обезбиједити расхлађивање просторија како би се заштитило здравље радника.
Из Министарства су такођер препоручили Републичкој управи за инспекцијске послове да чешћим обиласцима послодаваца чија се дјелатност одвија на отвореном простору, контролишу да ли се послодавци придржавају препорука Министарства и да ли организују рад на начин да заштите здравље радника.
Из Инспектората РС на овакве препоруке за БУКУ одговарају:
“У складу са законом датим овлаштењима инспектори могу предузимати само оне мјере које су законом прописане и изрицати само оне казне које су законом дефинисане. С обзиром да у љетним мјесецима радници који обављају послове на отвореном, као што су послови у грађевинарству, раде у неповољним условима, у сарадњи са Министарством рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске настојимо послодавцима указати на који начин могу заштите раднике који љети раде на отвореном, изложени сунцу и високим температурама.“
Другим ријечима, док Министарство препоручује Инспекторату да чешће обилазе послодавце, Инспекторат због “рупа у закону” тврди да они већ дају све од себе. Из Инспектората додају како је законом о раду дефинисана и могућност прерасподјеле посла уколико то природа и потребе посла захтјевају, те да дуже радно вријеме није нужно прековремени рад.
“Прерасподјелом пуног радног времена може се у једном дијелу године увести радно вријеме најдуже до 52 часа, а на сезонским пословима најдуже до 60 часова седмично. У том смислу, дуже радно вријеме из једног дијела године не сматра се прековременим радом”, наводе из Инспектората.
И док се препоруке врте у круг, из Завода за медицину рада и спорта Републике Српске за БУКУ наводе:
“Послодавци су дужни у складу са Законом о заштити на раду обезбиједити запосленима рад на радном мјесту и у радној средини у којима су спроведене мјере безбједности и здравља на раду. Потпуно је јасно да послодавац не може утицати на спољашње факторе, али може заштитити радника и у великој мјери смањити и избјећи топлотни стрес. Када су у питању екстремне температуре ваздуха може се прогласити елементарна непогода, што је такођер прописано Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.“
Послодавцима препоручују предузимања организационих мјера, као што су: избјегавање рада у најтоплијем дијелу дана (од 11 до 16 часова, ако процес рада то дозвољава), рад у смјенама, прерасподјелу посла, чешће паузе уз велике количине воде и безалкохолних напитака. Осим тога, наводе како се запосленима мора омогућити да током одмора скину средства и опрему за личну заштиту на раду. Препоручују и ношење љетних одијела, свјетлијих боја, те од природних материјала. Подсјећају да у неповољним микроклиматским условима могу радити старији од 18, али не и хронични болесници, као ни труднице.
Радницима поручују да уносе најмање двије литре воде на дан (унос једне чаше воде на сваких 15 до 20 минута), не конзумирају напитке са кофеином, јер изазивају дехидрацију, као и да праве чешће паузе у хладу и обавезно користе заштитну крему за сунце. Препоручују избјегавање тешке и обимне хране.
Међутим, стварно стање свакодневно свједочи супротном. Неријетки су призори грађевинских радника у периоду када је најтоплије, без посебне опреме и заштите. А честе паузе некада су мисаона именица, због недостатка радника који би мијењали једни друге за вријеме исте. И док прерасподјела послова не функционише адекватно на терену, посљедице по здравље радника веома забрињавају.
Управо то требало би бити повод и послодавцима да направе конкретне потезе, зарад здравља њихових запослених. Посљедице могу бити кобне, а према информацијама из Медицине рада и спорта здравствени проблеми варирају од блажих облика као што су дехидрација, топлотни умор, несвјестица па све до тежих као што су топлотни удар, сунчаница и промјене на кожи. Најчешће су видљиве на врату, горњем дијелу грудног коша, на препонама, испод груди и на унутрашњем дијелу лакта. Јављају се и гљивична обољења, а директно излагање сунчевим зракама може довести и до опекотина различитог степена, али и до карцинома коже.
Зато је веома важно предузети мјере заштите радника на отвореном у љетном периоду, како би се здравље оних који су упркос ванредним условима, одлучили остати у БиХ и дати свој допринос. А судећи по свему и своје здравље.
