БАЊАЛУКА – Кесе с којима се сад враћамо из продавнице, у којој направимо пазар од 100 марака, данас су прилично сиромашније у односу на раније године, истичу борци за заштиту потрошача, а у прилог тим тврдњама говори и поређење цијена.
Од 2012. (за коју су доступни подаци за Републику Српску) никад скупљи није био хљеб него што је сада, па и тјестенина, те неке врсте свјежег меса, док су, истина, друге врсте меса појефтиниле.
Занимљиво је да је цијена уља у децембру 2021. године била нижа у односу на 2012, али знатно виша у поређењу са 2018. Уље је у децембру 2018. године коштало 1,96 КМ, а на крају 2021. цијена му је била 3,28 КМ.
Купус је на крају 2012. године коштао тек 0,62 КМ по килограму, а на крају прошле године дупло више, односно 1,18 КМ.
Знатно је скочила и цијена кромпира, који у великим количинама користи готово свако домаћинство, као и кафе и, рецимо, меда.
Скок је забиљежен и код неких хигијенских потрепштина, али и код тоалетног папира, чији пакет тренутно плаћамо доста папреније него раније – на крају 2012. коштао је 1,88, а у међувремену је отишао на 3,18 КМ.
Јован Василић, представник Савеза удружења потрошача РС и предсједник Удружења потрошача „Звоно“ Бијељина, сматра да су поскупљења премашила досадашње максимуме.
„Кад људи оду у продавницу кажу да се никад мање робе није могло купити за никад више пара. Сад се купује на комад, купује се од данас до сутра. Узмите само колико је хљеб поскупио, али и све остало“, рекао је Василић у изјави за „Независне новине“.
У Савезу синдиката Републике Српске су и више него јасни: синдикалну потрошачку корпу рачунају од 2008. године, а она није никад била скупља него што је ова посљедња.
Синдикална потрошачка корпа за децембар 2021. године износила је, наиме, 2.031,77 КМ, а процентуално највећи износ новца троши се на храну, која је и највише поскупљивала.
„Савез синдиката Републике Српске већ дуги низ година израчунава синдикалну потрошачку корпу, која садржи све оне производе и услуге који су потребни четворочланој породици на мјесечном нивоу да задовољи основне животне потребе. Посљедње мјерење је за децембар, када је достигла највећи износ откад израчунавамо синдикалну потрошачку корпу“, истиче Божана Радошевић, стручна сарадница за економска питања у Савезу синдиката Републике Српске.
То је, додаје, посљедица раста цијена, што је, истиче, у већој мјери неконтролисано и неоправдано. Посљедица је, према њеним ријечима, смањење куповне моћи, а наставак раста плата је једини начин да се ова ситуација превазиђе.
„Сви смо потрошачи и евидентно је да у сегменту прехране долази до највећег раста цијена. Евидентно је да је хљеб поскупио, потом брашно, уље, месо и месне прерађевине, као и поврће и воће“, истиче Радошевићева у изјави за „Независне новине“.
Грмуша: Тражићу хитне контроле у трговинама
Милко Грмуша, одборник ПДП-а у Скупштини града Бањалука, најавио је да ће на првој наредној скупштинској сједници тражити да градски тржишни инспектори моментално почну са појачаним инспекцијским контролама у трговинама.
„Тражићу и да Скупштина града Бањалука затражи од Републичке управе за инспекцијске послове да уради исту ствар и моментално наложи републичким тржишним инспекторима да интензивирају контроле у Бањалуци и у цијелој РС“, навео је Грмуша.
Додаје да трговцима и свим предузетницима треба помоћи смањивањем намета и убрзавањем процедура, али да оне који крше закон треба строго казнити, а „поготово оне који у оваквим тешким временима практично поткрадају свој народ“.
„Наша привреда није у стању да парира снажнијим економијама и нећемо бити у стању да пратимо повећање плата у земљама регије, а камоли у развијеним европским земљама. Но, овдашње цијене основних животних намирница ће наставити да расту. Сликовито, плате ће нам бити афричке, а цијене европске“, истакао је Грмуша.
Извор: www.nezavisne.com
