Колективни уговори уставна категорија, али многи приватни послодавци неће да преговарају о њима
Колективни уговори у праву Републике Српске (РС) представљају самосталан писани акт, којим се у складу са Уставом и Законом о раду уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, начин и поступак њиховог остваривања, као и међусобни односи учесника колективног уговора. Устав РС, као највиши правни акт, основно право из радног односа, право на плату, уређује тако што гарантује да „свако по основу рада, има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором“. Колективни уговори представљају уставну категорију и гаранцију остваривања основних права из радног односа и дају прилику радницима да се путем синдиката изборе за нова-повољнија права и услове рада од оних која су прописана законима. С друге стране, регулисање права за раднике који немају синдикате препуштено је вољи послодаваца који немају интерес да им дају већа права или боље услове рада од оних које гарантује законски оквир.
Радници који су чланови синдиката покривени колективним уговорима
Тренутно је у РС закључено девет посебних (гранских) колективних уговора (ПКУ) за буџетске и фондовске кориснике и један колективни уговор у привреди. ПКУ имају запослени у области образовања и културе, високог образовања и студентског стандарда, у здравству, социјалној заштити, полицији, правосуђу, јавним службама, органима управе, локалној самоуправи, а ту је и Посебни колективни уговор за запослене у Телекомуникацијама РС. Постоји и на десетине закључених колективних уговора код послодавца, посебно у области металске индустрије и рударства, шумарства, прераде и дестилације дрвета, прераде папира, поштанског и ваздушног саобраћаја, обућарске индустрије, комуналних услуга и графичке дјелатности. Колективним уговорима у Републици Српској покривено је око 35% радника.
Закључени колективни уговори имају економски и социјални значај, јер се њима обезбјеђује стабилност рада и доприноси очувању конкурентности тржишта рада и смањењу нелојалне конкуренције, а спречава се и злоупотреба института најниже плате и исплата плата на ,,руке“.
Плата у РС у складу са законом и колективним уговором
По одредбама Закона о раду, радник остварује право на основну бруто плату у складу са законом и колективним уговором. Преговори о платама су дјелимично ограничени законским уређењем плата у јавном сектору. За сваки појединачни јавни сектор законима о платама се утврђује коефицијент сложености посла, као један од елемената за обрачун основне плате. Цијену рада, као други елемент за обрачун плате, утврђују предсједници гранских синдиката са ресорним министрима. Преговори о платама, кроз колективне уговоре, актуелни су у области локалне самоуправе, те предшколског образовања, културе и социјалне заштите, чији је оснивач локална заједница. У реалном сектору, плата се уређује искључиво колективним уговором, гдје постоји организован синдикат. Ту су колективни уговори или закључени или су преговори у току, док у осталим предузећима плату одређује послодавац једностраним актима или уговором о раду, што је незаконито и неуставно, али и даље егзистира у компанијама гдје нема основаног синдиката. Колективни уговори се закључују на период до три године, а трајање се може продужити споразумом уговорних страна.
Нови систем плата као могуће рјешење
Усвајање Закона о раду 2015. године означило је престанак важења свих колективних уговора, укључујући и Општи колективни уговор (ОКУ) из 2010. године, којим су била уређена питања плате, увећања плате, отпремнине, отказног рока, накнада за топли оброк, регрес и превоз, дисциплинског поступка, услова за рад синдиката…
Током 2016. закључени су колективни уговори за буџетске и фондовске кориснике, а услиједила је борба за доношење новог ОКУ. Као прелазно рјешење, до његовог закључења, на захтјев Савеза синдиката Републике Српске, Влада РС донијела је Одлуку о утврђивању увећања плате, висине примања по основу рада и висине помоћи раднику, која се примјењује на све запослене који нису покривени колективним уговорима.
Од усвајања новог Закона о раду, послодавци су се противили закључивању ОКУ и ПКУ и уопште не желе да преговарају па је крајем априла 2019. године Унија послодаваца РС гласала против усвајања испреговараног текста уговора, што најбоље говори о односу послодаваца према колективним уговорима. С друге стране, Влада РС, као послодавац, закључује колективне уговоре са својим запосленим. За разлику од Владе, послодавци не схватају да у условима тржишне економије, колективни уговори представљају предуслов конкурентности и начин да се задржи квалификована радна снага. Влада је увидјела да је неодрживо стање да послодавци самостално уређују плате па је након дуготрајне борбе Савеза синдиката РС, законски позиционирала колективне уговоре као једине акте којима се могу уређивати плате, чиме се обавезују послодавци да сједну за преговарачки сто са синдикатима и закључе колективне уговоре.
ССРС ће захтијевати досљедњу примјену законске одредбе и наставак преговора за закључење ОКУ и гранских колективних уговора у реалном сектору, како би се плате у Републици Српској уредиле на законит начин, а тражиће и утврђивање новог система плата у РС.
Стручна служба Савеза синдиката Републике Српске
Чланак је објављен у е-магазину Регионалног синдикалног савета Солидарност број 2, децембар 2022.
пдф Глас радника број 2 преузмите овдје
