Радници морају бити свјесни да се ситуација промијенила и да су сада они најбитнија и најважнија карика у процесу рада. Не требају се плашити да заштите своја права и траже веће плате.
Послодавци, с друге стране, морају схватити да ово нису времена од прије десет, 15 година када су имали на располагању непресушан извор радне снаге. Дошло је вријеме да морају чувати сваког запосленог ако желе да њихови бизниси опстану и трају.
Порука је ово генералног секретара Савеза синдиката РС Горана Станковићa свим радницима и послодавцима у Републици Српској поводом Међународног празника рада који се обиљежава 1. и 2. маја.
– Позивам послодавце да закључе колективне уговоре и дозволе запосленима синдикално организовање, јер само кроз развијен социјални дијалог на релацији синдикат послодавац ситуација о питању положаја радника се може промијенити набоље – рекао је Станковић.
ГЛАС: Како оцјењујете тренутни положај радника у Српској?
СТАНКОВИЋ: Положај радника није на задовољавајућем нивоу. Велики број радника прима најнижу плату или нешто изнад тог износа с којим не могу обезбиједити ни минимум егзистенције.
Те ствари се морају промијенити и већ се полако мијењају.
Радницима ће се или повећати плате или ће они спаковати кофере и отићи на Запад. Многи су већ отишли и карте нажалост купили у једном смјеру заједно са породицама. Остаћемо без радне снаге, ако се ствари хитно не промијене.
ГЛАС: Имају ли радници у Српској уопште разлога да славе 1. мај?
СТАНКОВИЋ: Има радника који имају високе плате и слободне дане ће искористити да са породицом оду на одмор, а има и оних који ће тај дан радити као и сваки други. За њих смо се изборили да добију увећану дневницу тог дана. Сви они који нису задовољни условима рада и платама позивам их да заједно с нама 1. маја, када ћемо се као и сваке године окупити у Бањалуци, пошаљемо јасну поруку социјалним партнерима, односно Влади РС и Унији послодаваца РС да се плате морају континуирано повећавати, да се мора на бољи и квалитетнији начин уредити радни однос.
ГЛАС: Јавност сматра да се права радника у јавном сектору далеко више поштују од запослених у реалном сектору. Има ли основа за такав став?
СТАНКОВИЋ: У јавном, односно буџетском сектору имамо уређен систем зато и јесте боља ситуација, али и ту има проблема који се тичу права радника. Првенствено у јавним предузећима гдје су плате мале, касне, гдје се не уплаћују порези и доприноси што се не би смјело дешавати. Па у здравству је на стотине милиона дуговања по основу неуплаћених доприноса. Тако да када посматрамо генерално слику не можемо рећи да је све добро у јавном сектору. Ни код њих више не тече мед и млијеко. Дешава се да радници из јавног сектора прелазе у приватни због већих плата. То је посебно изражено у ИТ индустрији. Многи послодавци у јавном сектору остају без најквалитетнијих радника јер их не могу платити колико могу приватне компаније. Зато стално понављам да се плате морају повећавати. Зарада је главни разлог који опредјељују радника за кога ће радити.
ГЛАС: Какво је стање у реалном сектору о питању поштивања радничких права?
СТАНКОВИЋ: У реалном сектору многа питања нису уопште уређена, нема посебних и гранских колективних уговора.
Послодавци не желе преговарати како би се утврдио минимум права за раднике. Имамо само Закон о раду и најнижу плату. Због тога велики број радника у реалном сектору је рецимо пријављен на најнижу плату, а остало прима у коверти. Знамо да је немогуће да зидар у тренутним тржишним околностима ради за 900 КМ, али многи су на тај износ пријављени.
ГЛАС: Јесу ли послодавци свјесни стања на тржишту рада, односно недостатка радника због одлива кадра за који донекле сносе кривицу?
СТАНКОВИЋ: Нажалост свијест послодавца се тешко мијења. Размишљају само о свом профиту, гледајући да се њихова зарада из године у годину повећава, чак и удвостручује. Па само лани је добит послодаваца у односу на 2022. годину повећана за 26 одсто, а плате нису расле у толиком проценту, изузев најниже која се уређује законом. Послодавци размишљају о проблему тек онда када радник саопшти да одлази, а тада је већ касно. Немамо више ситуацију да на једно радно мјесто претендује пет, десет радника, али послодавци то никако да схвате. Ријетки су они који размишљају на системски начин и који радника стављају на прво мјесто. Већина их се понаша као да су отуђени центри моћи, не размишљају да ли радник са платом од 900 марака може да преживи.
ГЛАС: Исплата плата у коверти је свеопшта појава, има ли назнака ка побољшању ситуације?
СТАНКОВИЋ: То је велика рак-рана нашег друштва. Због тога смо, између осталог, и инсистирали на повећању најниже плате јер смо знали да то у суштини није нови новац већ само прелијевање средстава из нелегалних у легалне токове. Стално инсистирамо на измјени законских рјешења о инспекцијама и пореском поступку, а проблем су и стимулативне казне за послодавце који непоштују закон. То је видљиво на примјеру послодавца који рецимо запошљава 100 радника, а којима не исплаћује топли оброк. Тај послодавац по том основу мјесечно уштеди 22.000 КМ. Инспекција, ако и утврди кршење прописа, што је мало вјероватно јер је предузећа много, а инспектора мало, прво дјелује превентиво и упозори на кршење закона. Ако се и деси да напишу казну, она је између 2.000 и 4.000 марака. Казне се морају повећати. Наш менталитет је такав да само санкција даје позитиван ефекат.
ГЛАС: Да ли се свијест радника мијења, да ли у већој мјери сарађују са синдикатима и пријављују послодавце који крше закон?
СТАНКОВИЋ: Нажалост и даље постоји страх радника. Постоји неповјерење у институције, свјесни су да је мало вјероватно да ће их инспекција или суд заштитити ако пријаве послодавца. С друге стране, треба знати и да је радник увијек најслабија карика. Свјестан да од плате живи, неовисно о томе да ли је прима на рачун или на руке. Ако пријави послодавца плаши се да ће остати без посла па радије бира да ћути.
ГЛАС: Поједини послодавци су пријетили да ће отпуштати раднике ако се минималац повећа на 900 КМ. Међутим, то се није десило. Како то коментаришете?
СТАНКОВИЋ: То је уобичајена појава када се прича о повећању плате. Тада долазе оркестрирани напади од послодаваца, појединих економских аналитичара потпомогнути појединим медијима који објављују чланке о урушавању привреде и гашењу десетина радних мјеста. То је само врста притиска према Влади РС да не повећа најнижу плату, да се Савез ућутка и да се утјера страх у кости радницима да ће остати и без онога што имају. На измаку смо четвртог мјесеца откако је минималац увећан, а те пријетње се нису обистиниле. Фирме које су отпустиле раднике урадиле би исто и без повећања најниже плате јер су негативно пословале дуже вријеме. Најгласнији у борби против раста минималца су управо они који остварују највећу добит. Има послодаваца који би били спремни да њихови радници пређу на буџет, а они да убиру добит.
ГЛАС: Да ли ће у току године Синдикат имати ванредних захтјева за раст најниже плате и колико је реално да она износи?
СТАНКОВИЋ: Тренутно анализирамо стање, да видимо да ли је свуда примјењена договорена најнижа плата и да ли су остале плате расле. Подаци са терена показују да је у 99 одсто предузећа примјењена плата од 900 КМ јер има фирми гдје плате касне па се још није дошло да исплате примања из ове године. Већ неколико година наш захтјев и циљ је да најнижа плата мора покрити трошкове прехране у синдикалној потрошачкој корпи за четворочлану породицу који износе више од 1.100 КМ. То је по нашем мишљењу основ за израчун најниже плате.
Планови
ГЛАС: Шта ће Савез синдиката РС ове године радити о питању стварања бољег положаја радника у Српској?
СТАНКОВИЋ: Настављамо радити на уређењу новог система плата у Српској на чему Савез синдиката РС већ двије године интензивно ради, јер је тренутно стање неодрживо. У многим фирмама сви запослени примају минималац на рачун, почевши од спремачица до менаџера, што се мора промијенити. Циљ новог система плата јесте то да утврдимо најнижу плату по мјесту рада, то јест, полазни коефицијент по пословима стручне спреме. На тај начин би инспекција и Пореска управа имала инструменте да исконтролишу послодавце што сада није случај. Добили смо подршку од ресорних министарстава, Владе, предсједника РС и контролних органа. Сви су сагласни да се мора ићи у измјене система плата. Потребна нам је пословна заједница, али они се за сада оглушују јер им овакво стање одговара. Надам се да ћемо до краја године имати много више назнака за рјешење ове ситуације. Нови систем плата смањиће сиву економију, исплату плата у ковертама, а биће и више новца у буџету. У супротном незадовољство радника ће наставити да расте, као и одлив кадра.
