Синдикати су најорганизованија друштвена група. Иако немају моћ у материјалном и политичком смислу, њихова снага је у јединству, солидарности и бројности, порука је са данашњег Округлог стола о теми „Социјални дијалог: економско-социјални савјет и колективно преговарање немају алтернативу“. Округли сто је одржан у Дому синдиката у Бањалуци, у организацији Савеза синдиката Републике Српске, а учествовали су кључни људи из синдиката из Републике Српске, Србије и Црне Горе. Закључено је да су искуства у примјени радног законодавства, социјалном дијалогу и колективном преговарању слична. Прва тема о којој се највише дискутовало била је рад Економско-социјалног савјета, као једног од најважнијих трипартитних тијела.
„Нажалост, Економско-социјални савјет, како код нас, тако и у Србији и Црној Гори постаје тијело које се негативно коментарише, а за тим нема потребе. Послодавци минимализирају све оно што угрожава њихов капитал и моћ, заборављајући да од Економско-социјалнoг савјета, гдје се води трипартитни дијалог, корист имају радници, послодавци и држава, односно њени грађани“, поручила је Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС.
„Ако је социјални дијалог фундамент на коме почива ЕУ, све државе које имају тенденцију да уђу у породицу ЕУ морају да имају развијен социјални дијалог, како би унаприједили укупан положај својих чланова и свих запослених. Нажалост, у пракси није тако. Имамо ниску културу социјалног дијалога, поготoво на нивоу гране и послодаваца. Тражили смо у Црној Гори механизме како да држава мотивише оне послодавце који су социјално одговорни, да буду повлаштени, да на примјер послодавац који има потписан колективни уговор у својој компанији има одређене повластице. Међутим, те наше иницијативе чуче негдје у фиокама“, поручује Срђа Кековић, генерални секретар Уније слободних синдиката Црне Горе.
Друга тема о којој је било ријечи је институт најниже плате. Из синдиката из Србије сагласни су да најнижа плата мора бити плата од које радници који раде за тај износ, могу да живе. Зато је, по њиховом мишљењу, важно пребацити лоптицу са приче о најнижој плати на причу о заради. Ако је минимална зарада испод минималне потрошачке корпе, она губи смисао. Нажалост, прича о најнижој плати, oдносно минималној заради је у Србији постала правило, а не изузетак.
„Сада смо у позицији да бранимо институт Закона о раду, као кровног закона, јер све више и ова Влада, а и претходне, покушавају да одређене институте извуку из Закона о раду и да то рјешавају другим законима, тако да Закон о раду све више губи карактер системског закона. То морамо зауставити и предложити нови Закон о раду“, поручује Чеданка Андрић, предсједница УГС „Независност“ из Србије.
Трећа тема, али не мање важна, била је и питање гранских колективних уговора и Општег колективног уговора. Послодавци, како у Републици Српској, тако и у окружењу не желе да потпишу колективне уговоре и одбацују сваку могућност да разговарају о гранским колективним уговорима и Општем колективном уговору. У Србији нема Општег колективног уговора од 2011. године. Од тада постоје само грански колективни уговори.
„Грански колективни уговори се за синдикате нису показали као добра пракса, иако су намјере биле добре. Један од разлога јесте и ова слаба послодавачка структура, гдје ви немате одговарајућег саговорника са друге стране. Нека од искустава које смо чули данас ћемо покушати и ми да примјенимо. Ја сам данас рекла да су синдикати најорганизованија друштвена група у нашим друштвима и да имамо моћ да неке ствари промијенимо, а неке наметнемо“, сматра Андрићева.
За разлику од Србије и Републике Српске, које немају потписан Општи колективни уговор, Црна Гора је изузетак у региону. У Црној Гори је ОКУ потписан крајем прошле године и постоји у континуитету. Општи колективни уговор је потребан и важан елемент у сузбијању сиве економије и свега што штети буџету, радницима и социјалним фондовима.
„Укидањем гранских колективних уговора губе се основна радничка права која се односе на исплату отпремнина за пензију, увећање на минули и прековремени рад, те празнични рад, право на плаћено одсуство или једнократну новчану помоћ, док су ова права дефинисана Општим колективним уговором, у чему се и огледа његов значај. Наш ОКУ се примјењује на сваког запосленог радника у Црној Гори“, каже Кековић.
„Општи колективни уговор као кључни документ штити раднике и у јавном и у приватном сектору, али су изгубили своју суштину која се односи на зараде. Колективним уговором се уређују зараде. Ми имамо један микс и у Србији и Црној Гори да се зараде уређују законима које предлаже Влада и усваја парламент, а нека увећања и друга права колективним уговорима“, каже Мишићева.
У раду Округлог стола „Социјални дијалог: економско-социјални савјет и колективно преговарање немају алтернативу“ учешће су узели предсједници гранских синдиката који дјелују у оквиру Савеза синдиката Републике Српске, те представници Савеза самосталних синдиката Србије, на челу са предсједником Љубисавом Орбовићем, Савезом синдиката Црне Горе, који је предводио генерални секретар Душко Зарубица, те представници Уједињених гранских синдиката „Независност“ и Уније слободних синдиката Црне Горе.
