Преносимо у цјелости текст објављен 04.09.2019. године на порталу „Српскаинфо“. Оригинални чланак погледајте овдје.
Све масовнији одлазак квалификованих радника са ових простора велике посљедице има и по грађане који остају и који зависе од услуга оних који срећу траже и налазе у иностранству.
Тако, напримјер, градске аутобусе возе пензионери који, да ствар буде гора, чак не знају да издају ни аутобуску карту.
Валентина С. из Бањалуке каже да је недавно морала да изађе из аутобуса, јер возачу никако није полазило за руком да откуца карту.
– Као прво, за воланом градског аутобуса сједио је човјек који има најмање 75 година. Дакле, очигледно је ријеч о пензионеру којем је вожња допунско примање уз пензију. Ништа не би било толико спорно да човјек бар зна да изда карту, па се испред аутобуса створио огромни ред. Рекла сам му да ћу платити карту, али да ми она не треба, на што је возач одговрио да морам имати карту и замолио ме да изађем из аутобуса! Толико сам се шокирала да сам без ријечи изашла, што је морало да учини још неколико путника, који нису имали мјесечну карту. Нисмо имали избора него да сачекамо други аутобус – истиче наша саговорница.
А да се недостатак квалификованих радника не осјећа само у градском превозу свједоче и прилично честе сцене у угоститељским објектима, у којима гости, док их конобар послужи и наплати, изгубе доста својих живаца.
– Недавно сам с породицом отишао у један бањалучки кафић, надајући се да ћемо провести угодно поподне уз пиће и дружење. Међутим, излазак се претворио у не баш пријатно искуство, с обзиром на то да је конобар три пута пришао столу да би узео наруџбу и два да би наплатио оно што смо попили. Ријеч је о момку који, очигледно, никада није радио као конобар, а вјероватно нема ни угоститељску школу, иначе би, засигурно, био бар мало спретнији. Конобар који је радио прије њега био је оличење брзине и способности, али је недавно отишао у Њемачку – наглашава Бањалучанин Славко Д.
Наравно да сваком треба дати прилику да ради и заради, али треба схватити и грађане који за свој новац захтијевају коректну услугу.
Послодавци поручују да су и те како свјесни проблема да у многим браншама раде људи без искуства, због чега грађани испаштају.
– На мјесто способних долазе приучени радници, који не могу да дају допринос као ови први. Наравно да одлазак најбољих утиче на продуктивност и квалитет рада, али смо свјесни да актуелним платама не можемо да задржимо те људе. Проблем је што су, некада, људи са ових простора у иностранство одлазили на привремени рад, али су им овдје остајале породице, па су своје плате добрим дијелом трошили код нас. Сад, међутим, људи углавном одлазе с намјером да се више не врате, а са собом воде и своје породице – каже предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић.
Масован одлазак грађана у иностранство се, осим посљедица по природни прираштај и домаће тржиште радне снаге, већ у доброј мери одразио и на пад потрошње.
Стручњаци поручују да је овај тренд све присутнији како у малопродајама, тако и у услужним дјелатностима, које се готово свакодневно суочавају с губитком потрошача, самим тим и падом промета и добити.
Док угоститељи и трговци већ испаштају због одласка наших грађана у бијели свијет, пекаре се још колико-толико држе, али и њихови власници су свјесни да ће се ускоро суочити с падом продаје и зараде.
Послодавци да одријеше кесу
Синдикалци поручују да ће, без повећања плата, ситуација бити још гора, јер ће многе послове у све већој мјери обављати људи који за то немају потребне квалификације или пензионери.
– Послодавци морају да одријеше кесу да би задржали оне који добро раде. Млади и способни људи неће да раде овдје за сићу, кад далеко боље могу да зараде у иностранству. Највећи проблеми свакако су у трговини и угоститељству, те услугама превоза – наглашава потпредсједник за привреду Савеза синдиката РС Тане Пеулић.
