БАЊАЛУКА – На сједници Републичког одбора Синдиката образовања, науке и културе данас се разговарало о вршњачком насиљу и односу према радницима у образовању, науци и култури и том приликом је исказана забринутост када је у питању образовни систем у Српској те наглашена потреба за системским измјенама.
Током сједнице осврнули су се и на дешавања у Србији, те навели да је битно на вријеме превентивно дјеловати у Републици Српској.
Како је истакао Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, много је проблема које просвјетни радници сами рјешавају, а најчешће су ускраћени за подршку институција.
„Наставници се не могу и не смију претворити у писаре, а да васпитање и образовање ученика остаје у запећку. Они што ми видимо као изазов и на чему треба радити је додатна едукација просвјетних радика, преиспитивање улоге савјета родитеља, ученика, стручне јавности и Републичког педагошког завода. Потребно је мијењати прописе с циљем квалитетнијег образовног система у Српској“, рекао је Гњатић.
Навео је да да се нада да ће заједно доћи до најбољих рјешења.
„Ми ћемо извршити истраживање међу запосленима у основним и средњим школама да би видјели шта су проблеми и могућа рјешења. На основу истраживања урадићемо квалитетну анализу, и у наредних 15-20 дана понудити рјешења Министарству просвјете и културе РС како би сви који раде у просвјети били задовољни“, рекао је Гњатић и додао да очекују подршку Министарства.
„Морамо корјенито промијенити прописе, вратити образ образовању и достојаноство просвјетим радницима“, додаје он.
Божица Глигорић, професор разредне наставе у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Добоју и члан Репубичког одбора синдиката образовања, науке и културе РС, казала је да се у вријеме немилих догађаја које су задесиле Србију често говори о одговорности свих.
„Ја бих рекла да је заказао комплетан систем. Ми смо у посљедње вријеме затрпани папирологијом, а врло мало времена се оставља просвјетном раднику да разговара са дјецом. Често имамо уплитање родитеља и шире друштвене заједнице како да оцјенујемо дијете, на који начин и слично“, рекла је Глигорићева.
Битно је, како каже, пронаћи узроке проблема, одвојити дјецу од друштвених медија, више им говорити о вршњачком насиљу, а како би их усмјерили на прави пут.
„Вршњачко насиље је један од проблема. Ја радим са ученицима од првог до петог разреда и у досадашњој пракси није било случајева насиља, али често чујем од колега да их је било“, додаје она и каже да је оцјена окидач да родитељ дође у школу.
Милош Кулунџија, члан Републичког одбора синдиката, образовања, науке и културе из средњег образовања, казао је да образовање треба да заузме мјесто у друштву које му припада.
„Наставник треба да буде узор ученицима, али је потребно да се побољша његов положај. Требало би превентивно дјеловати, разговарати. Покушаћемо сви заједно да учинимо бољи амбијент, а системска рјешења су једино што је могуће“, истакао је Кулунџија.
Према његовим ријечима, основни проблем је у основној школи, док наводи да у средњим школама постоје разни програми превенције вршњачког насиља.
„Дјеца траже помоћ, сугестију и објашњење и то се рјешава у учионици, на нивоу управе школе или са стручним сарадницима“, закључује он.
Аутор текста: Николина Алексић,
Извор: nezavisne.com
