У складу са одлуком Свјетске здравствене организације, и радници у Републици Српској од идуће године ће моћи на боловање због дијагнозе “изгарања на послу”.
Ако вам срце јако лупа свако јутро због одласка на посао, тешко дишете због кратких рокова и задатака који су пред вама, немате концентрације, безвољни сте, стално вам се спава, врло је могуће да патите од хроничног стреса на послу.
Синдром изграња на послу толико је раширен у модерном друштву да од 1. јануара 2022. године и званично постаје дијагноза у свијету, због које ће радници моћи на боловање.
– Будући да је СЗО „синдром изгарања на послу“ уврстила у свој приручник Међународне класификације болести, а примјену најавила од наредне године, Фонд здравственог осигурања РС ће, такође, пратећи свјетске смернице, ову дијагнозу уврстити у наш „шифарник болести“ – потврдили су за Српскаинфо из ФЗО РС, додајући да заједно с надлежним инситуцијама прате активности СЗО и Листу међународне класификације болести, те све измјене и новине које се десе на међународном нивоу, а тичу се нових дијагноза, уврштавају и у своје акте.
Сагоријевање
Изненађење је то за дио јавности, али не и за стручњаке који посљедњу деценију указују на овај проблем код запослених. Увођењем нових технологија, мобилних телефона, мејлова, не постоји више стандардно осмочасовно радно вријеме, послодавци имају захтјеве према запосленима и викендима, чак и кад су на годишњем одмору.
– Ако се особа жали нон-стоп да је уморна, ако није продуктивна, ако је анксиозна, сниженог расположења, нема живости, све су то симптоми који могу да указују на професионално сагоријевање. Постоје јасни дијагностички критеријуми да се препозна овај синдром, и то љекари и психијатри знају – појашњава психолог Слађана Цвјетковић.
Међутим, напомиње како су наши људи склони томе да не признају тегобе док их “малтене не оборе”.
– Људи који су склони професионалном сагоријевању не користе боловања, не избјегавају посао, све док једноставно не буду немоћни да оду. Мислим да је у интересу послодаваца да им запослени не сагоријевају, због квалитета и продуктивности посла – упозорава саговорница Српскаинфо.
Растрзани на више страна
Велика подршка за одлуку да се стрес уважи као узрок боловања стиже од Савеза синдиката РС, који сматрају да ће ово допринијети бољој заштити радника.
– Позитивно је што се по узору на развијене земље и код нас уводе различите могућности за одлазак на боловање, у складу са модерним добом, у којем сваки дан имамо нове технологије и нове начине рада – каже генерални секретар Савеза Горан Станковић.
Изгарање на послу срећемо у дијелу јавне управе, образовању, здравству, те код приватних послодаваца код којих један радник обавља неколико различитих послова.
– Не можете једног радника растрзати на десет страна и очекивати да квалитетно обавља свих десет различитих послова. Онда се дешавају и грешке за које послодавци оптужују радника, а они испаштају ни криви ни дужни, јер због толиког притиска нису могли да обаве све како би задовољили процес рада – упозорава Станковић.
Послодавци против
Послодавци су, међутим, љути на ФЗО и поручују да је потпуно непримјерено у овом тренутку проширивати основ за одлазак на боловање. Ова заједница треба више пажње поклонити раду, а мање боловању, сматра директор Уније удружења послодаваца РС, Саша Аћић.
– Јасно је да треба заштити здравље радника, али увођење нових термина и основа за боловање у овом тренутку, са овим нивоом продуктивности наше заједнице, апсолутно је неприхватљиво – категоричан је Аћић.
Тврди да су радничка боловања и до сада злупотребљавана, те да поједини доктори издају рјешења на невиђено, што је велики проблем за послодавце.
Још од раније су љути на Фонд јер им, каже Аћић, не достављају статистику боловања у Српској, врстама оболијевања и у ком периоду године се јављају.
Када је ријеч о статистици боловања, у првој половини ове године, према подацима из домова здравља и комисија за оцјену боловања, било је у просјеку мјесечно 15.200 случајева боловања. У истом периоду лане, у просјеку је било 50 случајева боловања мање током мјесец дана.
Научите да кажете “Не”
Психолог Слађана Цвјетковић напомиње да неће све особе подлећи синдому изгарања; ријеч је о људима који прате рокове, стало им је до других, желе да помогну, имају проблем да кажу “не” и преузимају вишак одговорности на себе.
– То врло често послодавци препознају и онда захтјеви расту, а особа има проблем да постави границу. Још ако труд није праћен наградом, не само финансијском, него и похвалама, ако особа не види резултате свог рада, то може временом да води ка сагоријевању – појашњава саговорница Српскаинфо.
Овај синдром је врло чест код младих људи који су ентузијастични, желе да мијењају свијет и мисле да ће својим послом и приступом да помогну. Временом се, међутим, суоче с тим да оно што раде не доводи до резултата које очекују, а обим посла расте.
– Све су то ствари које доприносе развоју синдрома професионалног сагоријевања. Још ако особа нема испуњен приватни живот, нема квалитетно слободно вријеме, подршку родбине и пријатеља, онда посао малтене постане сврха сама за себе. Утом су пословни резултати вреднији, улагање и мјерење властите вриједности је веће, а то води даљем току сагоријевања. Код ових особа је врло важно да науче да постављају границе, шта је њихова одговорност, а шта другога, и да поред посла имају сегмент приватног живота, обогаћен контактима и активностима које тој особи пријају – савјетује Цвјетковићева.
Извор: www.srpskainfo.com
