Просвјетни радници спремни су да одговоре свим изазовима, видјели смо и у марту да смо за неколико дана одговорили изазову онлине наставе. Ово је сигурно бољи начин рада, али прави рад очекујемо када буде доступна вакцина против короне.
Рекао је ово Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС, у разговору за „Независне“ о новој школској години и изазовима које носи школа у доба короне.
„Да ли ће ђацима недостајати мало знања, вјероватно хоће, али сада дјеца имају више извора знања, путем интернета могу доћи до нових података. Радници у просвјети довољно су искусни и имају довољно знања да дјеци објасне оно што је најбитније“, казао је Гњатић, коментаришући нови план рада школа по којем часови неће трајати дуже од 30 минута.
НН: Нова школска година почиње у уторак. Да ли је све спремно за почетак школске године у доба короне?
ГЊАТИЋ: Што се тиче Синдиката образовања, науке и културе РС, ми смо спремни за почетак школске године. Наше колеге ће испоштовати мјере и квалитетно ући у рад, а ово су нови изазови, ово је нешто потпуно ново за све нас. Прошлу школску годину привели смо крају на успјешан начин, не кажем да је то најбољи начин, јер увијек кажем да је најбоље када постоји жива ријеч између учитеља, наставника или професора и њихових ученика, али у датим околности одговорили смо сваком изазову.
НН: Да ли је Синдикат усагласио све потребно са Министарством просвјете и културе РС прије почетка школске године? Које препоруке је Синдикат дао надлежном министарству?
ГЊАТИЋ: Влада РС је прије неколико дана донијела упутства у складу са упутствима Института за јавно здравство РС, а ми из Синдиката сматрамо да је тај састанак, одржан прије неколико дана, требало одржати прије 15 дана, да би неке наше препоруке дале допринос раду у датим околностима. Нажалост, одлука је већ донесена. Мјере и упутства који су донесени на трагу су идеја које је и наш синдикат имао. Можда би било добро да се настава организује у више мањих група, јер на примјер, имамо ситуације гдје имамо два одјељења са по 20 ученика и од њих ћемо направити четири групе са по 10 ученика. Једна од наших препорука је била да се умјесто тога формирају три групе са по 13 ученика, тиме би се заузимало мање простора и мање времена.
НН: Ове године настава у основним и средњим школама ће се одвијати под посебним мјерама у циљу спречавања ширења вируса корона. Да ли су просвјетни радници спремни за овакав начина рада?
ГЊАТИЋ: Будући да смо неколико мјесеци радили од куће путем наставе на даљину, просвјетни радници једва чекају да виде своје ђаке и раде с њима поштујући мјере. Просвјетни радници су спремни да одговоре свим изазовима, видјели смо и у марту да смо за неколико дана одговорили изазову онлине наставе. Ово је сигурно бољи начин рада, али прави рад очекујемо када буде доступна вакцина. Морамо имати у виду да имамо и учитеља који имају преко 60 година. Морамо водити рачуна да се нико не зарази, јер вирус није у школама, вирус је негдје око нас и свако може да дође у додир с њим, не треба људе осуђивати због тога, већ им треба помоћи.
НН: Ђаци ће бити подијељени у групе од по 15 ученика, часови ће трајати до 30 минута у основним и тек 20 минута у средњим школама. Родитељи се питају да ли ће овакав вид наставе бити довољно ефикасан да њихова дјеца савладају градиво. Шта Ви мислите о томе?
ГЊАТИЋ: Нисмо ни ми најсрећнији због часова који трају 20 минута, али ако неко одржи два часа од по 20 минута, са паузом од пет минута, то на крају буде час од 45 минута. Имамо много малих школа чија одјељења имају до 15 ученика, њихови разреди се неће дијелити и они могу без проблема одржати часове од 30 минута. Да ли ће ђацима недостајати мало знања, вјероватно хоће, али сада дјеца имају више извора знања, путем интернета могу доћи до нових података, тако да онај ко хоће, врло лако ће достићи потребни ниво. Радници у просвјети су довољно искусни и имају довољно знања да дјеци објасне оно што је најбитније. Родитељи су имали прилику да кажу своје виђење и мишљење, као што су то имали и просвјетни радници. Убједљиво највећи број испитаника се усагласио с овим начином рада.
НН: С којим изазовима ће се, по Вашем мишљењу, ове школске године суочити просвјетни радници, али и ученици?
ГЊАТИЋ: У претходном периоду видјели смо да је ово нешто потпуно ново, не само за нас, већ и за цијели свијет. Сваки дан носи нови изазов. У овој ситуацији на прво мјесто постављам здравље ученика, али и радника у просвјети и у том смислу су изазови који нас чекају изузетно велики. Свако од нас припрема се за почетак школске године, као и сваке године, без обзира на то колико искуство имамо.
НН: На шта је, према Вашем мишљењу, потребно ове године обратити посебну пажњу те који су то ризици које носи школа у доба короне?
ГЊАТИЋ: Највећи ризик у доба короне на првом, другом, трећем или десетом мјесту је корона. Понављам, на прво мјесто постављамо здравље и поштовање прописаних мјера надлежних органа. Све ризике морамо прихватити, морамо научити живјети, радити и учити у доба короне те се надати да ће што прије тај период бити завршен.
НН: Споменули сте прошлу школску годину, када је настава одржавана путем интернета и телевизијског програма. Да ли је било и какве су биле замјерке на овај вид едукације?
ГЊАТИЋ: Око 90 одсто коментара на друштвеним мрежама у вези са онлине наставом је било позитивно и сасвим коректно. Међутим, остаје горак укус у устима када прочитате неке лоше коментаре. Просвјетни радници су у претходном периоду радили од куће, али су радили, неријетко и до поноћи, јер су и тада примали мејлове својих ђака. Колеге који су држали наставу путем РТРС нису за то школоване. Не дозвољавам да неко критикује просвјетне раднике, јер су и они радили у отежаним условима, као и медицински радници. Они су поднијели велики терет у друштву, не тражимо ништа додатно, само тражимо да људи увиде да су просвјетари урадили велики посао, а и убудуће ће то чинити.
Извор: www.nezavisne.com
