С обзиром на то да је привреда Републике Српске у години вируса короне повећала добит и смањила губитак, више не видим ниједан разлог да послодавци својим радницима не повећају плату. Вјерујем да ће, на основу досадашњих преговора, већ јунска плата радницима, који су на минималцу, бити увећана за одређени износ.
Рекла је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић и додала да овогодишњи Међународни празник рада протиче у знаку преговора за повећање минималца, као и плата радницима у просвјети, здравству, полицији, култури али и онима који раде у правосуђу, а нису судије.
– Умјесто традиционалне првомајске шетње, ове године поводом празника рада снимили смо и видео-запис радника из производње и чланова синдиката који причају како су прошли у пандемији, односно колико је важно да послодавци и власт Српске цијене радника и да раде на повећању плата, јер то је најважније – казала је Мишићева.
ГЛАС: Преговори за повећање најниже плате у Српској почели су још прошле године. Који износ је захтјев Савеза синдиката?
МИШИЋ: Крајем прошле године, нажалост, нисмо наишли на подршку послодаваца за повећање минималца. Послодавци, који су лани прошли много боље него годину раније, када није било вируса корона, имали су безброј оправдања због чега не може доћи до повећања минималне плате. Нисмо одустали, константно смо вршили притисак на Владу РС, што потврђује и чињеница да смо одржали безброј састанака са социјалним партнерима ове године. И у овом тренутку су се стекли услови за повећање минималца који гура и повећање осталих плата. Наш захтјев је да минималац са 520 КМ буде повећан на 600 КМ, а који ће износ бити договорен, знаћемо у наредним данима.
ГЛАС: Кад можемо очекивати општи колективни уговор, односно докле се стигло са преговорима?
МИШИЋ: Појединци из Уније удружења послодаваца РС константно су ометали доношење општег колективног уговора, упркос свим показатељима Инспектората, Пореске управе РС, па и саме Владе РС да се непостојање тог документа не може ничим надомјестити. Свима је у интересу да га добијемо, као и гранске уговоре. Због тога се сада налазимо у фази када поново прикупљамо савезнике у пословном свијету којима је јасно колико је важан тај општи колективни уговор, јер то свима олакшава рад. Осим тога, он је важно оруђе у борби против сиве економије, јер не може инспектор извршити контролу ако нема колективног уговора.
ГЛАС: Колико су радничка права угрожена у вријеме пандемије вируса корона?
МИШИЋ: Сви људи широм свијета сусрели су се са нечим што је потпуна непознаница. Вирус је ударио како на човјека тако и на економију. Током пандемије смо пружали сваку врсту помоћ и заштите како нашим члановима, тако и онима који нису у синдикату. Спасавали смо и радна мјеста и раднике, а трудили смо се да дјелујемо и на износ плате у вријеме боловања у случају “ковида” или изолације због контакта са позитивном особом да она не буде 70 одсто, него смо тражили да буде 100 одсто. Међутим, успјели смо да она буде 90 одсто, због чега и даље радимо да она буде у пуном износу. Током пандемије смо се највише сусретали са радом на црно, прије свега у угоститељству, посластичарницама, пекарама. Испливао је велики број непријављених радника. Пандемија је открила колико смо солидарни.
ГЛАС: Да ли су мјере Владе РС у пандемији дале праве резултате и на шта помоћ и даље треба да буде фокусирана?
МИШИЋ: Влада Српске и социјални партнери су међу првима кренули у креирање мјера у борби против “ковида”. Те мјере су дале прилично добре резултате, што потврђује чињеница да данас имамо већи број запослених него оних који су остали без посла. Једина наша замјерка је то што је Влада била врло њежна према послодавцима. На сваки њихов повик да имају пад привредне активности Влада РС је реаговала. Зато смо става да новац из буџета и даље треба бити усмјерен на помоћ, али према радницима, јер свака марка која се да њима биће вишеструко враћена.
Положај радника
ГЛАС: Како оцјењујете положај радника некад и данас?
МИШИЋ: Положај радника који су синдикално организовани у Српској настојимо да из године у годину поправимо, мада не у оној мјери колико захтијевамо од наших социјалних партнера. Некада смо имали реални сектор који је грцао у дуговима на име неуплаћених пореза и доприноса, а данас је то углавном мањи број приватних послодаваца, који дугују својим радницима неисплаћене плате и неуплаћене доприносе. Плате су редовније, расту, али не довољно за пристојан живот радника и сигурну егзистенцију њихових породице. Чињеница је да цијене робе и услуга расту, тако да се наш рад заснива на непрекидној борби за повећање плата радницима и побољшању њихових права.
Преузето са www.glassrpske.com, Аутор: Данијела Бајић
