Сматрам да сви морамо учинити додатни напор да људи остану на овим просторима јер сигурно је тешка ситуација, рекао је у интервјуу за ИнфоБијељина Драган Гњатић, предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС. Са Гњатићем, који је на челу синдиката који броји око 17.000 чланова, разговарали смо о положају радника и могућим рјешењима како би они живјели боље.
Сматрате ли да ће повећање плата запослених у образовању, које је наступило 1. јануара ове године, побошати материјални статус ових радника
У оквиру нашег синдиката имамо предшколско васпитање и образовање, основно васпитање и образовање, средње васпитање и образовање, високо образовање, све инситуције науке и све институције културе у Републици Српској. Синдикат образовања броји око 17.000 чланова и највећи је синдикат не само у Републици Српској, већ и у Босни и Херцеговини. Повећање плата за све запослене који се финансирају из Буџета Републике Српске дефинитивно ће побољшати ионако тежак положај радника запослених у овим областима, самим тим и у областима образовања, науке и културе који се финансирају из Буџета Републике Српске. Али, сматрамо да то још увијек није сасвим довољно да би људи који раде у овим областима, а поготово високообразовани људи, уз дужно поштовање према свим осталима, имали пристојне плате и могли пристојно да живе од својих плата. Да ли су то чистачице или професори на универзитетима, сасвим је свеједно.
Да ли је повећање плата запослених у образовању, у протеклих двадесетак година, пратило тренд повећања трошкова живота?
Ми можемо размотрити ситуацију са Заводом за статистику Републике Српске и видјети да је инфлација у претходних десетак или двадесетак година један, два или три посто на годишњем нивоу. Али неспорна је чињеница је да је хљеб прије петнаестак – двадесетак година коштао можда пола марке. Или литар горива такође можда пола марке. Сада знамо колике су те цијене. Хљеб је негдје око марку и по, гориво око двије и по марке. Сигурно је да су многи параметри који утичу на наш живот погоршани. Плате су помало повећаване, у сваком случају, али још увијек се на овим просторима доста тешко живи без обзира шта људи радили и какав степен образовања имали. Сматрам да сви морамо радити на томе да се побољшају материјални и социјални услови за све запослене раднике, па исто тако и за раднике у образовању, науци и култури у РС, ма на ком нивоу они били. Сматрам да сви морамо учинити додатни напор да људи остану на овим просторима јер сигурно је тешка ситуација и не би људи ишли у „бијели свијет“ да је ситуација добра. Али сматрам да се ради на томе и требамо сви то подржати.
Колико су чести случајеви да запослени у образовању, дакле буџетски корисници, прелазе у приватни сектор?
Ја баш и не знам да ли има тих ситуација. Можда је тога било прије десетак година када је кренуло оснивање приватних високошколских и неколико средњошколских установа, али у задње вријеме не знам да постоји таква ситуација. Али свако себи тражи боље услове за рад и живот и то су индивидуалне одлуке сваког појединца.
Да ли дијелу запослених у школама пријети губитак посла или норме, усљед све мањег прилива ученика?
Задњих седам – осам година смо свједоци енормног пада броја првачића, самим тим и броја ученика у вишим разредима основне школе, а потом и у средњем образовању, па и у високом образовању, јер многи људи напуштају ове просторе, а и сама демографска слика је јако тешка и незгодна за РС, па и БиХ и уопште окружење, простор бивше Југославије. Просвјетни радници имају одређен страх у контексту приче о могућем технолошком вишку. У овој ситуацији, према подацима Министарства просвјете и културе РС, нешто мање од 3.000 људи има умањену норму односно самим тим и умањену плату. То није мали број људи. Послодавац је дужан да води рачуна о својим радницима и да нађе комплетан посао и комплетну плату за сваког радника. Синдикат већ годинама упозорава на то и Синдикат се бори на свој начин против тога. Морамо имати тачне, коректне и квалитетне податке по питању свих струка, значи за историчаре, математичаре.., за институције културе, институције науке, ко има 40, 39, 38, 35 година радног стража. И да у наредном периоду, једном здравом правом политиком запошљавања, односно природним одливом, пошто људи одлазе у пензију, немамо технолошког вишка. Ево ових безмало 3.000 људи су осјетили на својој кожи шта значи умањена норма, а самим тим и умањена плата. То морамо избјећи и заједно радити са Министарством просвјете и културе односно са Министарством за високо образовање, да то избјегнемо у наредном периоду. Не знам на шта ће то изаћи, али ми ћемо сигурно узети активну улогу у свему томе.
Како бисте оцијенили положај радника у институцијама науке и културе у РС?
Ово је синдикат образовња, науке и културе РС. У нашем саставу су и наше колеге које раде у интитуцијама културе и институцијама науке и ми заједно са њима тражимо најбоља могућа рјешења у контексту приче о побољшању њиховог материјалног и социјалног статуса. У неколико институција науке покушавамо да урадимо посебни колективни уговор или колективни уговор код послодавца како бисмо уредили одређене односе на бољи, квалитетнији и законит начин, да и они осјете побољшање у свему овоме. Што се тиче институција културе имамо одређене инстуције које се финансирају из Буџета РС, али и оне које се финансирају из бужета локалних заједница и у том контексту сарађујемо са Савезом општина и градова РС. На претходној сједници добили смо препоруке Предсједништва тог савеза да се и у локалним заједницама, у контексту повећања плата за све кориснике буџета РС, и њима повећају плате за одређени износ. Ту прије свега мислим на предшколско васпитање и образовање, на све институције које се финансирају из буџета локалних заједница. Имамо те препоруке, у неким срединама је то већ преточено у повећање плата, али морамо заједно радити са тим локалним заједницама, односно са нашим синдикатима у тим установама да то буде што прије уређено и на што квалитетнији и бољи начин за добробит тих радника.
Извор: Инфо Бијељина
