Предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске Драган Гњатић учествовао је у раду научног скупа о теми „Високо образовање у Републици Српској – стање и перспективе“ који су организовали Удружење наставника и сарадника и Синдикат образовања, науке и културе Српске у сарадњи са Ректоратом Универзитета у Бањалуци.
Он је рекао да се у овом сектору морају пронаћи конкретна решења за могући технолошки вишак, указујући истовремено на мањак дјеце на свим нивоима од предшколског, основног, средњег, па и у високом образовању.
„Послодавац је тај који мора наћи посао за све раднике, укључујући и чистачице, помоћно особље, али и за професоре и асистенте. Ми ћемо понудити одређена решења у том смислу, а тражимо и повећање плата и бољи материјални статус.“, истакао је Гњатић.
Гњатић је рекао да Синдикат нуди решења да се ови проблеми превазиђу на нормалан, коректан и културан начин, јер, како је рекао, евидентан је одлив радне снаге на свим нивоима.
„Све је мање студената на факултетима у Републици Српској због чега ће бити потребне редукције студијских програма или ће се решења, ради начела економичности, тражити у обједињавању факултета“ , оцјенили су данас у Бањалуци учесници међународног научног скупа о теми „Високо образовање у Републици Српској – стање и перспективе“.
Предјседник Удружења наставника и сарадника Универзитета у Бањалуци Душко Вејновић је новинарима, пријее почетка скупа, рекао да се не смије дозволити да на одређеним факултетима има више професора и асистената него студената.
„Ми се као мала заједница и народ са скромним финансијским средствима морамо уклапати у глобализацијске неолибералистичке концепте, али не тако да изгубимо свој национални, политички, културни, социјални и морални идентитет.“ , указао је Вејновић.
Вејновић је рекао да је присутан демографски проблем, односно да је све мање дјеце и студената, наводећи да је потребно тражити реална решења и говорити о томе који су студијски програми оправдани, а који нису.
„На тржишту не могу опстати сви факултети, морају бити неки који су од државотворног, националног интереса за које Република Српска мора издвојити више средстава.“ , рекао је Вејновић.
Он је рекао да је снага духа, стварања и науке у студентима, асистентима и професорима, те најширој заједници са слободном мишљу и конкретним решењима, те да они као такви морају бити носиоци промјена у Српској.
„Дилеме нема – економија нас усмерава да ћемо морати ићи на рационализацију студијских програма, факултета, одређена обједињавања и подвести то под закон о високом образовању који следи у другом дијелу ове године и тражити решења која су у интересу општег добра, демократије, економичности и функционалности да свима буде боље.“ , рекао је Вејновић.
Вејновић је нагласио да ослонац на властите снаге универзитета у Бањалуци и Источном Сарајаву мора бити приоритет и једно од економских начела.
„Треба водити рачуна да се смањи норма за професоре да би се отворио простор да запослимо младе“ , навео је Вејновић истичући да универзитетски професори „не могу бити учитељи и предавати по шест предмета“.
Академик Ненад Вуњак из Академије науке и умјетности Републике Српске навео је да је један од проблема у високом образовању Српске што се мали број студената уписује на неке факултете, али и то што одређени факултети немају праксу.
Он је истакао да професори, с циљем квалитетније наставе, морају све више да уче и прилагођавају се дигитализацији.
Вуњак је истакао да професори морају бити и практичари и да је потребно да се у високом образовању ка систему дуалног образовања.
Он сматра да је потребно издвајати више средстава за високо образовање и повезивати га са привредом, што би омогућило праксу, повећање БДП-а и услове усвајања нових технологија и иновација у Српској.
Са друге стране, млади имају своје разлоге у којима отворено поручују да им дипломе без посла ништа не значе.
Недостатак новца за студирања, али и немогућност проналаска посла их демотивише да се факултетски образују, па већина њих одлази у друге државе да што прије дођу до посла како би избјегли тапкање у мјесту без напретка. Поручују да нису заинтересовани да се годинама школују, па да заврше на бироу, него ће радије у потрагу за послом ван граница и усавршавањем страних језика или неких других вјештина које ће им омогућити бржи пут до посла.
