БАЊАЛУКА – Рад на црно, упркос недостатку различитог кадра на домаћем тржишту и пооштреној казненој политици, у Српској и даље представља рак-рану друштва, заједничка је оцјена послодаваца и синдикалаца, који сматрају да је неопходно појачати контроле, посебно у вечерњим часовима у угоститељству.
У Инспекторату Републике Српске истичу да је на основу доступних података о резултатима извршених контрола у претходним годинама, евидентно да се број радника на црно смањује, али је и даље присутан.
Према њиховим подацима, у првом кварталу ове године инспектори су по основу уговора о раду контролисали 3.550 радника затечених на раду код послодавца, од чега 44 радника нису имала закључен уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања. По том основу послодавцима су, како су истакли, изречене казне у износу од 77.000 КМ.
– За прва три мјесеца 2022. године по основу уговора о раду контролисано је 5.124 радника затечених на раду код послодавца, од чега 54 радника нису имала закључен уговор о раду и нису били пријављени на обавезне видове осигурања. Послодавцима су, по том основу, изречене казне у износу од 87.000 марака – казали су у Инспекторату, подсјетивши да је током прошле године инспекција без уговора о раду затекла 200 радника, те изрекла казне у износу од 301.000 КМ.
Ангажовање радника на црно најчешће је у областима угоститељства, трговине, експлоатације и прераде дрвета, те услужним дјелатностима.
– У односу на претходне године уочено је смањење рада на црно у области грађевинарства, што се може повезати са недостатком стручне радне снаге у овој дјелатности – истакли су у Инспекторату.
Генерални секретар Савеза синдиката РС Горан Станковић истакао је за “Глас” да је у Српској, упркос свим напорима надлежних, веома распрострањен рад на црно.
– Раде без било каквих уговора, социјалне заштите, права на здравствено осигурање, у случају повреде на раду нису заштићени. Када би само у вечерњим часовима кренили у обилазак кафића, пицерија, роштиљница, свадбених салона и сличних привредних субјеката увјерили бисмо се да на два или три пријављена радника долази један или два која раде на црно, јер инспекција тад рјеђе залази у контроле – казао је Станковић.
Додао је да су на овај начин оштећени радници, држава јер се не пуне фондови, али и послодавци који редовно измирују своје обавезе.
– Поред рада на црно, још учесталија појава је да су радници пријављени, а да им се дио плате исплаћује у ковертама – рекао је Станковић.
Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић рекао је да је рад на црно и даље горући проблем у Српској, узевши у обзир да мало који послодавац у пољопривреди, свадбеним салонима и ноћним клубовима пријављује своје раднике.
– За такву ситуацију дијелом су одговорни и радници. Велики број њих не жели да закључи уговор о раду, јер у договору са послодавцем добије више новца за свој рад, односно дио који би требало да иде на обавезе добију на руке. Тако да је добро и једном и другом – казао је Тривић.
Додао је и мањак инспектора у Српској, такође, један од фактора који утиче на то да је рад на црно и даље присутан у великој мјери.
– Како би сузбили рад на црно у што већој мјери, неопходно би било промијенити начин контроле инспекције, јер по садашњем начину инспектори у једној контроли изгубе три сата, а то би било много брже и једноставније када би на основу списка радника прегледали личне карте. Тако направе акцију у трајању од два – три мјесеца и прегледају 90 одсто фирми. То смо предочили надлежнима, међутим нема одговора – рекао је Тривић.
Овлаштење
У Инспекторату РС су истакли да овлаштење да контролишу пријављивање радника имају сви њихови инспектори у својим примарним областима надзора. Такође, рад на црно контролишу и инспектори Пореске управе РС и Републичке управе за игре на срећу, чиме је значајно повећан број инспектора и број контрола у овом сегменту, док је раније те контроле вршила само инспекција рада.
