|
|
| |
MEĐUNARODNA KONFEDERACIJA SINDIKATA
– МКS
ITUC
OnLine
025/050309 |
|
|
|
Novi izvještaj pokazuje da je globalna razlika u plati između muškaraca i žena
veća nego što se prethodno mislilo
Studija takođe pokriva uticaj ekonomske krize na rad i prihode žena te
otkriva cijenu nasilja nad ženama
Brisel, 5. marta 2009. (ITUC OnLine): Novi izvještaj MKS-a objavljen 8. marta na Međunarodni dan žena, otkriva da bi razlika u plati između muškaraca i žena širom svijeta mogla biti veća nego što to pokazuju službeni vladini podaci. Izvještaj "(Ne)ravnopravnost polova na tržištu rada" se temelji na rezultatima istraživanja provedenog na uzorku od 300.000 žena i muškaraca u 20 država.
Prema tom izvještaju razlika u plati iznosi 22%, a ne 16,5% što je službeni vladin podatak i podatak kojeg je MKS objavio 8. marta prošle godine.
Izvještaj takođe potvrđuje prethodne rezultate da sindikalno članstvo, a posebno uključenost žena u kolektivne ugovore, vodi ka puno boljim primanjima kako za žene tako i za muškarce, kao i ka boljoj plati za žene u odnosu na njihove muške kolege. Studiju, koja je uslijedila nakon MKS-ovog izvještaja o globalnoj razlici u plati između muškaraca i žena objavljenog 8.marta, su napisali londonski stručnjaci za pitanja plate - agencija Incomes Data Services - te se temelji na istraživanju kojeg je u industrijalizovanim državama i državama u razvoju 2008. godine putem Interneta provela fondacija Wageindicator.
"Taj izvještaj jasno potvrđuje prednost koju radnici i radnice dobivaju od sindikalnog članstva, što je posebno važno u sadašnjoj ekonomskoj krizi kada su radna mjesta i životni standard miliona radnika pod velikom prijetnjom", rekao je Guy Ryder, generalni sekretar MKS-a.
Ostali ključni rezultati uključuju potvrdu da žene s višom stručnom spremom stvarno imaju platu nižu od svojih muških kolega, nadalje, da je ta razlika manja u javnom nego u privatnom sektoru, te da se razlika u plati povećava sa starošću.
"Postoji niz razloga zašto žene još uvijek zarađuju mnogo manje od muškaraca, uključujući otvorenu kao i prikrivenu diskriminaciju prema ženama na tržištu rada i na radnom mjestu, način na koji poslodavci, posebno u privatnom sektoru, rješavaju napredovanje prema bolje plaćenim radnim mjestima, nedostatak zaštite majčinstva za žene i roditeljskog odsustva kojeg mogu koristiti i žene i muškarci", izjavila je Sharan Burrow, predsjednica ITUC-a i australijske sindikalne centrale ACTU.
Uticaj ekonomske krize na žene
Izvještaj takođe ispituje uticaj ekonomske recesije na zapošljavanje i prihode žena. Prijašnje krize su imale posebno negativan učinak na žene u državama u razvoju u sektoru izvoznih industrija i poljoprivrede. Bilo koja smanjenja izdvajanja vlade za zdravstvo, socijalnu zaštitu i obrazovanje često najjače pogađaju žene. U kontekstu akcija koje poduzima vlada kako bi riješila sadašnju krizu, posebnu pažnju treba obratiti na učinke politika na žene.
"Globalni trend zamjene rada na neodređeno s radom na određeno vrijeme i zapošljavanjem preko agencija ima poseban utjecaj na žene, a ta prekarna radna mjesta se prva ukidaju kada poslodavci smanjuju obim svog poslovanja u ovoj globalnoj recesiji. Milioni i milioni žena koje kao radnici migranti rade kao pomoć u domaćinstvima se suočavaju sa nezaposlenošću ili su već izgubile svoj posao, a domaćinstva širom svijeta koja su ionako u problemima su zbog toga još više pogođena", dodao je Ryder.
Posebno poglavlje u izvještaju se bavi užasnom ljudskom i ekonomskom cijenom nasilja nad ženama, te se pobliže bavi učinkom nasilja nad ženama kod kuće, u društvu i na radnom mjestu. Izvještaj navodi podatke Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) koji pokazuju da u nekim državama većina žena trpi fizičke napade i psihološka zastrašivanja, dok globalni prosjek pokazuje da jedna trećina žena doživljava nasilje u nekoj fazi svog života. Uz trajne fizičke i mentalne posljedice koje uzrokuje nasilje nad ženama, izvještaj navodi jasne dokaze i njegovih ekonomskih učinaka na zapošljavanje žena i ekonomsku situaciju. Navedeni su primjeri sveukupne ekonomske cijene nasilja nad ženama u nekoliko država koji pokazuju da će sveukupna globalna cijena vjerojatno iznositi desetke ili čak stotine milijardi dolara.
"Sindikati širom svijeta rade na zaustavljanju nasilja nad ženama, kroz akcije usmjerene ka vladi, podizanje svijesti i akcije na radnim mjestima. Pozivamo vlade na saradnju u cilju sagledavanja cjelovite slike uzroka i učinaka, uključujući i analizu ogromne ekonomske cijene koja utiče na žene i na društvo kao cjelinu", izjavila je Burrow.
Cijeli izvještaj možete naći na stranici:
http://www.ituc-csi.org/IMG/pdf/GAP-09_EN.pdf
Ovaj izvještaj je napravljen u sklopu kampanje Globalnih sindikata
"Dostojanstveni rad, dostojanstveni život za žene"
MKS predstavlja 170 milijuna radnika u 312 udruženih nacionalnih organizacija iz 157 država.
http://www.ituc-csi.org http://www.youtube.com/ITUCCSI |
|
|
| 6. фебруар 2008. |
|
Кампања "Пристојан рад, пристојан живот за жене" |
|
|
Девета међународна синдикална школа за жене, 27.-29.10.2008 године у Торину о теми
"Унапређивање џендер једнакости и пристојног рада за жене"
Од 27. октобра послије подне биће годишња конференција мреже; 28. и 29. октобра биће школа; затим 30. и 31. октобра неке од учесница школе које су чланови остају на оснивачкој скупштини Комитета жена ПЕРВ-а.
Међународна конфедерација синдиката организује кампању под називом "Пристојан рад, пристојан живот за жене" заступајући пристојан рад за жене и џендер једнакост у политикама рада и уговорима, која ће почети 8. марта 2008. године а завршит ће се крајем октобра 2008. године.
Кампања, између осталог, има за циљ џендер једнакост у синдикалним структурама, политикама и активностима, као и значајног повећања броја жена синдикалних чланова и жена на положајима у тим структурама.
Како би се кампања што боље припремила и организовала, МКС организује и радионицу која ће се одржати у Котору 12. и 13. фебруара, а на којој ће поред наше представнице узети учешће и остале представнице актива/секција жена (предсједнице или национални координатори) из савеза синдиката који имају своје чланове у Мрежи жена МКС из сљедећих земаља: Албанија, Босна и Херцеговина (ФБиХ и РС), Хрватска, Македонија, Црна Гора и Србија ( и Косово). |
|
|
|
|
САВЕЗ СИНДИКАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
АКТИВ ЖЕНА ССРС |
|
|
Актив жена Савеза синдиката Републике Српске покренуо је кампању "Стоп дискриминацији на раду" уз помоћ Мреже жена Југоисточне Европе Међународне конфедерације синдиката.
Ова кампања је првенствено регионална синдикална кампања за борбу против дискриминације
жена на радном мјесту.
Разлог кампање јесте скорашња проведена анкета управо у вези дискриминације на основу пола.
Због незадовољства и поразним резултатима спорведене акнете одлучено је да се покрене ова кампања почетком децембра и то на дан људских права.
Актив жена ССРС |
|
|
|
|
|
МРЕЖА ЖЕНА МКСС
ИЗВЈЕШТАЈ
|
|
|
|
о раду 6. Међународне синдикалне школе за жене
" Међународни и европски социјални и џендер стандарди "
Након петогодишњег одржавања синдикалне школе за жене у Ровињу у Хрватској, 6. Међународна синдикална школа за жене отпочела је у Македонији у Охриду у периоду од 28. септембра
до 1. октобра 2005. године.
Све популарнија синдикална школа за жене почела је са пројектом у којем су учествовале 50 жена из 15 земаља. До ове посљедње школе окупила је више од 164 учеснице из 26 земаља. Овогодишња школа окупила је групе жена које су чланице савеза синдиката, или партнерских организација МКСС и Свјетске конфедерације рада, на примјер, њихове респективне синдиклане мреже жена у региону Средње и Источне Европе и Нових независних држава.
МКСС мрежа жена окупља 34 групе жена(секције) из 24 земље, док Мрежа жена Свјетске конфедерације рада (у даљем тексту СКР) чини 10 жена координатора из 8 земаља, које заједно представљају око 25 милиона синдикално организованих жена у региону.
Сљедеће земље из региона представљене су на овогодишњој синдикалној школи: Албанија, Бјелорусија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Црна Гора, Чешка Република, Естонија, Хрватска, Литванија, Латвија, Мађарска, Молдавија, Пољска, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Србија и Украјина, плус тренери из разних земаља.
Кључна тема 6. синдикалне школе за жене била је " Међународни и европски социјални и џендер стандарди " , као и подтеме у вези жене и сиве економије (вођење кампање), дискриминација жене на радном мјесту и сарадња женских синдикалних група (секција) са невладиним организацијама.
Школа је организована заједно са Секцијом жена из Савеза синдиката Македоније и Секцијом жена УНАСМ из Македоније и, као што је то већ постала традиција, спонзорисана је од стране Америчког центра солидарности из Скопља и МОР-а; Фридрих Еберт фондацијом; ГТФ Пакт стабилности; ЛО-ТЦО Шведска; ЦСЦ Белгија; ЦЛЦ Канада; МКСС и СКР. Важност овогодишњег окупљања синдикализованих жена у региону огледала се у чињеници да су Елса Рамос, шеф мКСС Одјела за једнакост, и Кетлин Пашијер, конфедерални секретар ЕКС-а узеле учешће у раду школе, као и бројна делегација Радне групе Пакта стабилности за Џендер једнакост предвођена Соњом Локар, те многобројне представнице невладиних организација и остале учеснице(нпр. Љиљана Поповска из македонског парламентарног лобија за жене), учеснице експерти из МОР-а, Шведског ЛО, белгијског синдиката, МКСС, Америчког центра солидарности, ГТФ итд.
Школу је поздравио у име организатора Ванчо Муратовски предсједник ССМ и Слободан Антевски, УНАСМ предсједник, као и представници МКСС и СКР – двије глобалне синдикалне организације које раде на уједињавању, као и остали гости горе наведени.
Током четверодневног рада, Програм школе био је сљедећи:
1. Репрезентација жена у синдикатима у региону Средње и Источне Европе/ННД
Прва презентација фокусирана је на положај жене у синдикатима у региону,у којојје Јасна Петровић МКСС регионални координатор, презентовала посљедње податке репрезентације жена у различитим органима одлучивања у синдикатима, те напоменула да је значајан прогрес постигнут компарирајући подацима из 2000. године. Просјечан проценат жена као синдикалних чланова порастао је са 43,6% из 2000. године на 50,3% у 2005. години уз тенденцију пораста.
Само у два савеза синдиката у региону и то у СССХ/ Хрватска и ССРС/БиХ предсједавају жене.Проценат жена предсједница у гранским синдикатима порастао је са 20,7% на 24,9% и још се увијек очекује паритет најмање од 50%. Никаквих промјена није било у вези пропорције жена као делегата савезних конгреса, али постоји значајан пораст учешћа жена у извршним одборима/предсједништвима, нпр. највиши оперативни одлучујући органи – пораст са 15,5% на 22,1%.
Овакве значајне промјене углавном су дио представљања тзв. "резервних мјеста" за жене у тим органима, као и стратегија синдикалне мреже жена која има за циљ подршку женама кандидаткињама за положај предсједнице у гранским синдикатима.
Коначно, Просјечна репрезентативна стопа жена на скали очекиваног паритета (100) порасла је са 41,8% из 2000. године на 48.7% ове године. ССС из Хрватске начинио је видљив прогрес налажењем на мјесту 9 рангиране скале између 37 анализираних организација, са репрезентативном стопом од 65 ( у 2000. години стопа је била мања од 53,59.
Подрегионални координатори су такође допринијели овој презентацији.
2. Међународни џендер стандарди – Оквир за једнакост
Наоми Касијер из МОР-Женева је презентовала Конвенције број 100, 111, 156 и 183 са одређеним разлогом: представити њихов садржај учесницама школе али и подцртати важност њиховог разумијевања и интерне увезаности због тога што је то, како је наговијестила тренерица, једини могући начин да се достигне циљ и створи практична примјена садржаја конвенција током колективног преговарања. Зашто је важно увезати све ове џендер конвенције: у циљу како би се омогућило ефективније аплицирање свих политика за промовисање џендер једнакости, због аплицирања свих кључних конвенција о једнакости. Такође је веома битно схватити да дискриминације у платама, у запошљавању и положају на раду се дешавају ради недостатка слуха за потребом схватања посебних потреба радника са породичним обавезама – наговијестила је Касијерова, која је,затим, одговарала на многобројна питања учесница.
3. Баланс између рада и породичних обавеза – Шта синдикат може учинити кроз колективне уговоре
Дискусија се одигравала у групама на тему " Баланс рада и породице и колективно преговарање". Учесници су дискутовали о порасту притиска на породицу ( слабљење подршке породицама, промјена у структури породице порастом самохраних родитеља, старија популација, епидемије...) као и повећање притиска у области рада (страх од губитка посла, краће одсуство, тешки радни сати и прековремени рад, нелегални рад...). Извјештаји група ће се користити само као основице за активности приликом повратка у своје базе.
4. Извјештај о МКСС/СФР пројекту о колективном преговарању
Јасна Петровић је учесницима презентовала резултате двогодишњег пројекта о џендер аспектима у колективном преговарању, те о промовисању 4 тренинг приручника са преводима. Многи дискутанти, посебно подрегионалне координаторице изразиле су јаку подршку приручницима корисним за њихову примјену у пракси и у којима се налазе студијски случајеви из региона. Такође, скоро стотину тренера, од којих су трећина мушкараца, су обучени за пренос знања и вјештина у подрегионалним тренинзима а већ их је одржано у градовима као што је Београд, Москва и Слатковичево.
5. Жене синдикалци и социјални дијалог – студијски случајеви
Представнице ГТФ/Пакт стабилности, Соња Локар и Мери Ен Рукавина, и координаторице и учеснице Пројекта који је израђен у сарадњи са МКСС мрежом жена, презентовале су веома корисне ефекте овог пројекта као и достигнућа за респективне категорије жена.
6. Белгијски социјални модел и жене
Реин Де Тремери, члан белгијског ЦСЦ Комитета жена и Генерални секретар белгијског Синдиката текстилне индустрије, презентовала је модел социјалног дијалога у Белгији, те средства за преговарањена интерсекторалном и секторалном нивоу. Модел социјалних фондова је посебно занимљив, са фондовима дефинисаним колективним уговорима и урађеним на бипартитном нивоу за сврхе плаћања екстра социјалних трошкова у случају отпуштања, додатне обуке, незапослености, пријевремени бенефити итд. Социјални дијалог на нивоу предузећа развијен је кроз два основна канала: савјети рада и комитети здравствене заштите. Сидникати су веома јаки на свим нивоима социјалног дијалога. Де Термери је напоменула да уколико желите имати успјешан социјални дијалог битно је имати веома добре и јако организоване партнере – синдикате и послодавце, као и приступ релевантним информацијама ,као и политичку вољу и посвећеност социјалном дијалогу. Подвукла је да нема уникатног модела који бисе могао примјењивати у свим земљама, и да сваки модел социјалног дијалога мора бити изграђен на основу националне ситуације у културном, историјском, економском, политичком и социјалном контексту.
7. Шведски социјални модел: пензије, незапосленост, родитељско одсуство – из џендер перспективе
Улрика Хагстром из ТЦО/Шведска, уз помоћ Емине Мерџанић из МКСС уреда Сарајево, презентовала је систем социјалне заштите у Шведској који потиче још од средине 18. вијека.
Улрика је посебну пажњу поклонила опису џендер једнакости у Шведској, посебно у области репрезентативности жена на тржишту рада, дјечијој њези, легислатива о џендер једнакости, родитељско одсуство, образовање и репрезентативност жена у политичком дјеловању.
Такође је поменула и посебан успјех шведских синдиката у транзицији из појединачног опорезивања у породично, што је допринијело много бољем положају жене. На примјер, жена може радити непуно радно вријеме, и 41% жена тако и ради, а да нису оштећене. Нордијски социјални модел је универзалан систем независан од економског статуса појединца; базиран је на индивидуалним бенефитима за супружнике; систем се финансира на основама доброг пореског система.Овај систем је остао као нада да ће се једном исти такав примјењивати и у осталим земљама. Рад је настављен уз дискусију по групама и постављању безброј питања.
8. Европски радни стандарди – ЕКС и њена политика
Кетлин Пашијер, ЕКС конфедерални секретар, поздравила је учеснице указујући им на перспективу европског социјалног модела који сје посебно осјетљив на потребе запослене жене и радника са породичном обавезом, те се од стране учесница поставило много питања на које је наравно и одговорено.
9. Синдикати и невладине организације – сарадња и партнерство
Роберт Пајковски, амерички синдикалац и директор Америчког центра солидарности у Скопљу и Мери Ен Рукавина шеф уреда ГТФ/Пакт стабилности у Загребу , као и остале представнице Секције жена ССМ и македонског парламентарног лобија жена, представили су неколико примјера добре и успјешне сарадње секција синдикалних жена и НВО.
10. Радионица: Приступ глобалној синдикалној унификацији
Елса Рамос, шеф Одјела за једнакост у МКСС-у, и Кетлин Пешијер из ЕКС-а, представиле су проспекте голобалне унификације синдикалног покрета, као и могућности стварања нове Пан-европске синдикалне архитектуре , која ће коначно удомити синдикате западне и источне Европе.
У свему овоме, посебно је значајан положај структура жена, ЕКС Комитета жена и Мреже жена, као и Међунатродне синдикалне школе као могућег заједничког пројекта.
11. Дискриминација жена на радном мјесту
Јасна Петровић је детаљно презентовала резултате из овог двогодишњег пројекта који ће на крају дати увид у област непознатих података – област злостављања и дискриминације на радном мјесту.
12. Дискусија учесница о финалном документу, који ће се усвојити анонимним гласањем. Декларација у прилогу.
МКСС СИЕ/ННД мрежа жена и СКР регионална координацијска група жена одржале су заједничку ванредну конференцију коју се, између осталих, водили посебни говорници као што су Елса Рамос шеф Одјела Једнакости МКСС-аи Кетлин Пашијер ЕКС конфедерални секретар.
Ванредна конференција МКСС СИЕ/ННД мреже жена, заједно са СКР СИЕ мреже жена:
Историјска унификација:
Конференцију је предводила Јасна Петровић МКСС регионални координатор, Кристина Крупавичјен, представница МКСС СИЕ и Слободанка Бранковић СКР координатор за жене.
Петровићева је извјестила да је Конференцији присуствује од 34 земље, 28 или 82,4% учесница, као и да истој присуствује и од 10 чланица СКР, 9 земаља или 90% учесница, те је конференција декларисана као легитимна и легална.
1. Жене у неформалној економији: регионална кампања:
Тематски дио Конференције базирао се на презентацији Кампање коју су организовале Секција жена ССМ, а повод кампање била је борба против илегалног рада жена. Такође су дати и примјери овог вида рада и од стране других учесница, посебно из Румуније, Молдавије, Црне Горе, Хрватске, Бугарске итд. Закључено је да се у свим статутима савеза и синдиката успостави слободна синдикализација жена запослених у сивој економији, а по овом питању, напоменуто је од стране учесница из Србије да Статутом њиховог савеза то није дозвољено.
Закључено је да, најкасније до краја октобра, Регионални координатор добије извјештаје о дотадашњем раду на том плану, као и предвиђени акциони планови у вези кампања против илегалног рада жена.
2. Репрезентација жена у синдикатима и афирмативне мјере:
Кристина Крупавичјена је сумирала питање репрезентативности жене у одлучујућим органима синдиката, и одлучено је да се , на основу понуђених материјала и добро познатог положаја МКСС-а, ЕКС-а и СКР-а, начини нова понуда за Позитивни акциони план, документ који би дефинисао понуђене мјере за побољшање репрезентативности жена на руководећим мјестима у синдикатима.
3. Жена у проспекту унионизације МКСС-а и СКР-а:
Елса Рамос и Слободанка Бранковић су поздравиле унионизацију ових конфедерација на глобалном нивоу и објасниле важност и неопходност овог чина.
4. Спајање МКСС СИЕ Мреже жена и СКР мреже жена:
Подрегионални координатори су извјестили о исходима подрегионалних састанака и одлука донесеним на истим. Према извјештају свих пет подрегионалних координатора МКСС мреже жена и СКР координатора, унификација двије регионалне структуре жена је декларисана када исте сада окупљају нешто око 25 милиона синдикализованих жена из 43 секције жена из 24 земље. Јасна Петровић је изабрана за Регионалног координатора уједињене МКСС СКР СИЕ/ННД мреже жена, док су Слободанка Бранковић и Кристина Крупавичјена изабране за координацијску јединицу која ће координирати будућим активностима. Овим чином су мреже жена из региона Средње и Ист. Европе и Нових независних држава прве које су ујединиле своје структуре на путу ка уједињавању глобалног синдикалног покрета које се очекује да ће се реализовати кроз једну годину.
5. Предвиђања:
сљедећа 7 Међународна синдикална школа за жене одржат ће се у Црној Гори. |
|
|
|
|
| ДОДАТАК
МКСС – СКР СИЕ/ННД мрежа жена |
|
|
Жене, синдикални лидери у Међународној конфедерацији слободних синдиката (МКСС) и Свјетске конфедерације рада (СКР), из 43 структуре жена савеза синдиката из 24 земље Средње и Источне Европе и Нових независних држава (СИЕ/ННД), које заједно представљају 25 милиона синдикалки у региону, учествујући у 6. Међународној синдикалној школи за жене на тему Међународни и вропски џендер и социјални стандарди, одржаној у Охриду (Македонија) од 28. септембра до 1. октобра 2005., усвајају сљедеће
ДЕКЛАРАЦИЈА О ГЛОБАЛИЗАЦИЈИ И
ФЕР ТРАНЗИЦИЈИ ЗА ПОРОДИЦЕ ЗАПОСЛЕНИХ
Нови неолиберални свијет је резултат реструктуирања вођења капитала порасту инфлуенце мулти и транс националних корпорација у међународном, домаћем и локалном пољу, као и неуспјех међународне заједнице да развије механизме за регулисање и уравнотеживање истог. Данас смо суочени са гигантском концентрацијом ресурса у рукама неколико њих чије одлуке утичу на скоро све аспекте нашег живота.
Наше земље у транзицији су показале да су неспособне у сузбијању сиромаштва и постизању џендер једнакости. Положај жене на тржишту рада постаје све гори, логичне посљедице модела социјалне неодговорности у социјалним реформама које су креиране у лабораторијама Свјетске банке и Међународног монетарног фонда. Указујемо да ове агресивне социјалне реформе инстализоване у нашим друштвима – а посебно оне које се тичу запослених жена и њихових породица – узрокују перманентну несигурност и страх.
Ми, жене регионалног синдикалног покрета, боримо се за стабилна друштва гдје се ресурси адекватно употребљавају, једнако подијељени између жене и мушкарца, те једнако се дистрибуирају у и између држава; гдје једнако учешће свих грађана, интересних група, дионичара, вјероисповјести и народа осигурава глобалну и џендер правду и фер развој; гдје су жене активне, креативне и у потпуности оснажене; гдје је право жене присутно, гдје су запослене жене слободне у доношењу одлука и избора и гдје се изражавају без бојазни од насиља; гдје жене синдикалци једнако учествују у дефинисању структура, система и политика које одређују оквир њиховог живота; и гдје се њихов глас далеко чује.
Ми, жене регионалног синдикалног покрета, видимо хитност различитости покрета за глобалну правду, представљену нпр. у Свјетском социјалном форуму.Поздрављамо предстојећи процес унификације двије главне глобалне синдикалне конфедерације – МКСС/Међународне конфедерације слободних синдиката и СКР/Свјетске конфедерације рада – као знака наде, отпора и алтернативе у овим кризним временима. Стога, На нашој Конференцији у Охриду, одлучиле смо да будемо прве у уједињавању двије регионалне мреже жена повезане са двије глобалне организације. Унификација, изграђена по већ устабилизованој блиској сарадњи у протеклим годинама, даје нам више снаге и моћи у борби за ону врсту друштва за које се боримо, друштво без страха, социјалне дезинтеграције, искључивања и конфликата.
Убјеђене смо, и знамо из искуства, да постоје алтернативе за систем гдје богати јачају на уштрб сиромашних, и гдје је економска и политичка моћ под монополом неколицине. Убјеђени смо да је могуће имати тржиште гдје су све активности предмет демократски споразумних заједничких социјалних етика базираних на заједничком добру, на локалним потребама и на џендер правди, а не да су предмет самоинтереса тј. личног богаћења и похлепе богате већине.
Фер друштво захтјева јаку Међународну организацију рада и ефективнију имплементацију међународних стандарда, као и економске политике јасно оријентисане ка Европском социјалном моделу базираном на џендер и социјалним стандардима Европске Уније и Вијећа Европе. Наше земље би требале јаче да се обавежу у вези социјалног оздрављења које пружа безуслован приступ свима – посебно рањивим групама – за достојне животне ресурсе. Потпуно смо убјеђени да треба представити минимум стандарда за социјални утрошак и да јавни системи социјалне заштите, посебно пензиони и здравствени системи треба да се очувају и да се побољшају, да се не би требали приватизовати. Јавне услуге у нашим земљама се требају ојачати и не требају бити подређене неолибералној логици безграничне конкуренције.
Желимо да опет нагласимо наше убјеђење да су, данас, наша социјална права озбиљно редукована. Материнско (породиљско) одсуство и додаци у неким земљама су једноставно нестали или су смањени. Право наше дјеце на здрав живот и образовање је угрожено; изгубили смо право на једнак приступ здравственој њези. Солидарност између генерација практично не постоји. Униформисани и присилни модели реформе тростубног пензионог система су утицали на нас и већ је прилично јасно да ће се за неколико декада жене пензионисати у старосној доби од 65 до 70 година и да ће примати симболичну пензију недовољну за живот. Незапослени у многим земљама немају или имају минимум бенефиција за незапосленост, док за многе жене незапосленост прелази у незапосленост са дужим периодом чекања на исто. Према рангирању броја запослених жене су на доњој граници, и њихов ранг на листи тоталне незапослености видљиво расте. Жене чине већину у категорији запослених на краткорочно вријеме.
Наша највећа брига је пораст стопе запослених жена у неформалној (сивој) економији, јер те жене немају никаквих права; често су, од стране послодаваца, а у неким случајевима и од стране синдиката ,спријечене да се организују;живе у страху и константно су жртве насиља и сексуалног узнемиравања и злостављања. Према њима, према мигрантима женама, жене представљају примјер како на њих нехумано дјелује модел реформи. Ово је модел који није писала жена!
Имајући ово у виду, ми, жене из земаља које су у транзицији, изјављујемо да ћемо:
Снажно подржавати процес унификације двије глобалне синдикалне конфедерације МКСС и СКР, и у оквиру тог програма стварање нове синдикалне архитектуре за европски регион, који ће донијети адекватну глобалну синдикалну одговорност и реаговање на глобализацију и њене негативне утицаје на друштва у СИЕ и ННД; и тај оквир мора постати нови оквир за јачање регионалних мрежа жена и учинити да се глас, синдикално организованих жена у региону, чује у Европском процесу и процесу доношења одлука глобалних синдиката.
1. Темељно се супротставити политици искорјењивања социјалних права и захтјевати од наших влада да реструктуирају свој социјални и здравствени систем, да базирају пензије на солидарности међу генерацијама, да осигурају основну здравствену његу за све грађане и да развију програме запошљавања и легислативе нерегистрованог рада. Пожурујемо их да усвоје и имплементирају међународне стандарде рада, те да узму у разматрање џендер и социјалне стандарде Европске уније и Вијећа Европе. Позивамо их на креирање услова за "пријатељска радна мјеста за жене и за све раднике са породичном одговорношћу и обавезама.
2. Пожуривати међународну организацију рада на јачање фокуса кроз своје регуларне активности на усвајање и мониторинг међународних стандарда рада, као и кроз Комисију за глобализацију, да спријече катастрофу слободног пада социјалних права и ширења социјалног страха.
3. Пожуривати Европску унију да предузме мјере заштите социјалног модела базираног на загарантованим минималним стаднардима, које су остале као једини водећи модел за земље у транзицији или за оне земље које ће постати државе чланице ЕУ.
4. Настојати да наставимо и јачамо наше регионалне кампање о неформалној економији које смо започеле прије двије године, адресирати питања у вези жена запослених у неформалној економији које уопште немај социјалну заштиту и које су жртва екстремне експлоатације. Обавезујемо се да ћемо снажно охрабривати наше синдикате и наше лидере да иницирају неопходне промјене у статутима, структурама, политикама за омогућавањеорганизовања у наше синдикате запосленима у неформалном сектору.
5. Пожуривати све жене да се организују и да, заједно са удружењима цивилног друштва и социјално одговорним партнерима, промјену курс садашње реформе у одржив развој са хуманим наличјем и да креирају социјално осјетљиве моделе развоја које ће заједнички дизајнирати синдикати и остали представници цивилног друштва као једнаки партнери и
6. Пожуривати жене да учествују у јачању социјалног дијалога и преговарања на свим нивоима на тржишту рада и друштва у региону, потпуно свјесне да жена има право и обавезу да формулише своју визију развоја одрживог и социјално осјетљивог друштва; да оне имају право борити се за своје визије и имају право бити видљиве и имати моћ у свим органима одлучивања, посебно у својим синдикатима гдје су још увијек непредстављене и дискриминисане.
Имати своју визију и снагу, у овој регији ми смо глас од више од 25 милиона синдикално организованих жена. На основу нашег искуства и вредновања, ми заступамо нову димензију социјалног мишљења и акције основаних на принципима демократије синдиката, поштивање различитости, џендер једнакости, мира и социјалне правде.
Обавезујемо се да ћемо нашу визију превести у стварност за свијет, за наш регион и за нас саме.
Охрид, 1. октобар 2005. године |
|
|
|
| ТО СМО МИ |
|
|
Актив жена Савеза синдиката Републике Српске, основан је на иницијативу Женске мреже Међународне конфедерације слободних синдиката на Оснивачкој скупштини
22.05.2000. године у Бањој Луци.
На Оснивачкој скупштини Актива жена Савеза синдиката Републике Српске утврђени су правци његовог дјеловања и донесен Програм активности за наредни једногодишњи период, те изабран Координациони одбор од 19 чланица као и предсједница, потпредсједница и секретар Актива. Приликом избора Координационог одбора, предсједнице, потпредсједнице и секретара Актива жена Савез синдиката РС водило се рачуна о заступљености сваког гранског синдиката,
уобзирујући и бројност жена у појединим гранама, те о равноправној територијалној заступљености свих дијелова РС, као и стручности и афинитету предложених и изабраних представница жена на највишим дужностима Актива.
Актив жена Савеза синдиката РС основан је с амбицијом да се избори за већа специфична права запослене жене. И поред чињенице да Устав Босне и Херцеговине, Устав Републике Српске,
Закони Републике Српске као и Конвенција Међународне организације рада забрањује дискриминацију по основу пола, разлика на реализацији, пропис, норма - релазација у пракси, је велика.
Све оно што је законом регулисано као повољност за жене често се претвара у фактор који је дискредитују, а све оно што је забрањено као што је дискриминација при запошљавању, злостављању, узнемиравању, насиље, немогућност приступа високим функцијама, неучешће у власти и сл. дешава се у пракси.
У моменту оснивања Актива жена, у Генералном вијећу, као највишем органу Савеза синдиката Републике Српске, од 44 члана, четири су биле жене, а од 23 члана Предсједништва ССРС, такође су четири биле жене.
Жена је била и генерални секретар Савеза синдиката РС.
Од 15 гранских синдиката колико их је било у саставу Савеза синдиката РС, три гранска синдиката имала су жене предсједнице.
У републичким одборима, као највишим органима гранских синдиката од укупно 156 чланова, 35 су биле жене.
У предсједништвима синдиката општина, који у просјеку броје од 7-15 чланова, зависно од величине општине, односно бројности синдикалног чланства, готово је по правилу свако предсједништво имало по једну, евентуално двије жене.
Од 52 општинска синдиката, само су двије жене биле предсједнице, а од девет синдикалних округа, који координирају радом одрећеног броја општинских синдиката једне територије, није било ни једне жене која је обављала дужност помоћника предсједника ССРС, задуженог за координацију рада на синдикалном округу.
Након четири године постојања и рада Актива жена Савеза синдиката РС ситуација је знатно другачија.
Анализе Мреже жена МКСС Средње и Источне Европе компарирајући податке на релацији 2000.-2004. година показала су следеће:
Стопа репрезентативности жена у ССРС у 2004. години износи 44,00% док је 2000. године износила 26,10%. (Стопа се утврђује по основи више параметара, женско чланство у синдикату, гранама, територији, учешће на конгресу, законодавним и извршним органима Синдиката и сл.) и представља повећање од 17,9% што Актив жена Савеза синдиката чини најуспјешнијом Женском мрежом у Јужној Европи за протекле четири године.
На тај начин Актив жена Савеза синдиката РС је увелико допринио процесу демократичне трансформације синдиката.
Осим тога видљива су и друга достигнућа:
* међу лидерима и чланством женских синдикалних група дошло је до значајног интересовања на упозорења о дискриминацији жене у друштву,
* самосвјесност и респективност женских група у синдикатима и јавности,
* развијање и ојачавање Женске мреже кроз гране и територију,
* жене у синдикатима су идентификовале приоритете и почеле размишљати о својим сопственим стратегијама и политици како би указале на своје приоритете,
* у синдикатима су по први пут забиљежене x ендер позитивне мјере и механизми.
У жељи за постизањем још бољих резултата и унапређења рада,
како Актива женас тако и Савеза синдиката РС, представнице Актива су предложиле одређен број мјера које воде ка томциљу а који се огледају у сљедећем:
* Побољшање постојеће комуникације између Актива и Савеза, која би убудуће морала бити континуирана и двосмјерна.
* Консултантски статус Актива који би се огледао у могућности да Актив буде упознат са свим законским и другим приједлозима у којима Савез учествује у својству равноправног партнера у социјалном дијалогу. Тиме би се осигурали услови да нови закони који се доносе имају уграђену гендер компоненту.
* Обезбиједити пет мјеста представницама Актива у Генералном вијећу Савеза синдиката РС.
* Обезбиједити једно мјесто представници Актива у Предсједништву Савеза синдиката РС.
* На првој сједници Предсједништва Савеза синдиката РС обезбједити да сви грански синдикати одреде контакт особу за сталну комуникацију са Активом.
* На регионалним састанцима Савеза синдиката РС омогућити представницама Актива да изврше формирање женске мреже на регионалном принципу.
* У складу са принципима МКСС обезбједити квоту од 40 % жена у свим преговарачким тијелима Савеза синдиката РС као и присуство жена у истом проценту на свим службеним презентацијама и путовањима представника Савеза.
Истовремено када су у питању ове активности гранских синдиката, обезбједити паритет.
* Обезбиједити потребну логистику за рад Актива (канцеларија, телефон, компјутер, прикључак за интернет).
* Одлука Савеза која постоји о издвајању 0,5 % средстава на годишњем нивоу Бу x ета Савеза синдиката РС ће се користити за редовне активности Актива (умрежавање по гранама и регионима).
* Сваки појединачан пројекат Актива жена Савеза синдиката РС у наведеном периоду подразумијевао би додатну финансијску подршку Савеза синдиката РС.
* Отварање професионалног радног мјеста у Савезу синдиката за потребе Актива и других интересних скупина.
* У предстојећим изборним активностима Савеза синдиката РС обезбиједити учешће жена у износу од 50 % и та опредјељеност треба бити јасно изнесена у предизборним документима која ће бити достављена синдикалним организацијама на терену.
Ранка Мишић, предсједница |
|
|
|
|
