Аутор: Горана Јаковљевић, преизето са www.srpskainfo.com
Рад на црно и исплате дијела плата у ковертама годинама су један од горућих проблема у економији Републике Српске, а судећи по актуелној пореској политици тешко да ће се ишта промијенити.
Послодавци у Српској у прошлој години остварили су више од 4 милијарди добити. Актуелни прописи омогућили су им да те милијарде подигну у готовини уз плаћање само 10 одсто пореза. Јавна је тајна да након подизања добити у готовини многи од њих радницима исплаћују дио плате “на руке” и на тај начин наносе штету Републици Српској, Фонду пензионог и Фонду здравственог осигурања.
Дакле огроман дио тог новца свјесно се гура у сиву зону, а шаблон по којем су радници пријављени на минималац, док остатак зараде добијају „на руке”, постао је уобичајена пракса којој контролни органи не успијевају, или не желе, да стану у крај.
Посљедице оваквог система по саме раднике су дугорочне и погубне, јер пријављивањем на најнижу плату аутоматски губе могућност подизања стамбених или било којих других банкарских кредита, док најтежи ударац долази на крају радног вијека, када схвате да су осуђени на минималне пензије умјесто достојанствене старости.
Горан Станковић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске каже да им се редовно дешава да се радници након пензионисања обраћају Синдикату са питањем зашто су им пензије тако мале.
То се дешава управо зато што је готово цијели живот био на минималцу и примао новац на руке. Знам да некад и радници желе да им се на такав начин исплаћује новац јер немају повјерења у наш пензиони и здравствени систем јер како кажу: кад одем доктору морам да све плаћам, ко ће доживјети пензију, да ли ће уопште бити пензија? Ипак, радници су оштећени и када су у питању пензије, здравствене услуге, у случају незапослености. Сва права и код ПИО и код дјечје заштите и код незапослености зависи управо од висине плате – рекао је Станковић.
Испаштају Фонд здравственог осигурања, а Фонд ПИО на мјесечном нивоу нема довољно новца за исплату пензија па се из буџета издваја најмање 20 милиона КМ. Без обзира на то власт пропушта прилику да опорезује оне који највише зарађују, па је порез на добит свега 10 одсто, док порез на дивиденду уопште не постоји. И то је најмање у региону.
Према ријечима Станковића они који исплаћују дио „плате на руке“ представљају нелејалну конкуренцију послодавцима који легално раде.
– Вјерујте да је било случајева да радник прелази од једног послодавца код другог, а кад формално када погледате код тог другог послодавца је плата значајно мања. Зашто? Зато што први послодавац послује легално, рецимо исплаћује плату 1.500 КМ, а све иде преко банке. Овај други исплаћује 1.100 или 1.200, а онда 600-700 КМ „у коверти“ – објаснио је Станковић.
На питање да ли таква пракса може бити аларм за контролне органе, Станковић је рекао да су на то указивали у оквиру тијела Владе Републике Српске за борбу против сиве економије.
– Имамо примјере пословних субјеката који сваки мјесец, негдје око 15. у мјесецу, подижу новац и знамо онда да сигурно тај новац иде у коверте радницима. Тад се обично исплаћује и плата и након дан-два подиже се готовина са рачуна и исплаћује се дио „на руке“. Постоје механизми, постоји начин да се могу пратити токови новца. Ако би то заједнички радили и уз мало више контроле, односно ако видимо и да поједини послодавци имају енормну добит да су плате на минималцима или нешто изнад минималца то би требали онда бити приоритетни субјекти које би контролисала инспекција рада, односно Пореска управа Републике Српске – нагласио је Станковић.
Оно што посебно забрињава је чињеница да институције имају механизме за сузбијање ове појаве, али изостаје ефикасна реакција на терену, због чега се ствара утисак да се сива економија прећутно толерише.
Станковић скреће пажњу на то да су рад на црно и ангажовање радника без уговора о раду изражени у свадбеним салонима и грађевинарству, гдје запослени често раде потпуно непријављени или „на црно“ обављају додатне послове за друге послодавце. Због овакве ситуације на терену, Савез синдиката захтијева од власти увођење оштријих мјера и далеко ригорозније контроле и казне инспекцијских органа, како би се извршио притисак на несавјесне послодавце.
Да је у питању могућност подизања кеша уз само 10 одсто пореза системски проблем и стварање нелојалне конкуренције оним привредницима који послују потпуно легално, показују и финансијски биланси. Највеће профите остварују управо сектори у којима су званичне плате међу најнижима, а то су грађевина и трговина.
– Није нормално да просјечна плата у грађевинарству буде 1.200 КМ када је генерално просјечна плата 1.600, а видите цијене станова, на примјер у Бањалуци гдје квадрат кошта шест или седам хиљада КМ. Када покушате наћи мајстора дневница је 150, 200 или 300 КМ, а неко буде пријављен на најнижу плату или нешто мало изнад тога. Тако је у трговини. Код нас је трговина први пут премашила износ од милијарду КМ добити. Остварен је екстра профит по овим наглим поскупљењима и дизањем цијена основних животних намирница. Уз повећање плата, скупље гориво и електричну енергију трговци подижу цијене, а кад све то појефтини њихове цијене се не мијењају.
Хоће ли се власт одлучити за увођење прогресивних пореских стопа и опорезивање оних који зарађују највише изједначити са регионом остаје да видимо.
– Ако неко остварује екстра профит, онда треба бити више и опорезован, а ако неко преживљава, на примјер прерађивачка индустрија, ајде да им дамо неке бенефите на рачун оних који остварују екстра профит – рекао је Станковић.
