Аутор: Милкица Милојевић
Лиценцирани књиговођа из Бањалуке има плату од, за многе недостижних, 3.000 КМ. Ипак, није му одобрен стамбени кредит. Што се банке тиче, он зарађује 1.100 КМ мјесечно. Скоро двије трећине плате послодавац му даје у коверти.
Овај Бањалучанин је пријављен на минималац за запослене са средњом школом, дакле на најмању плату која је у његовој струци легално могућа.
У Савезу синдиката Републике Српске кажу да овакви случајеви нису ријетки, а да радници често нису ни свјесни да, пристајањем на такве аранжмане, народски речено „сијеку грану на којој сједе“.
– Исплата дијела плате на руке је незаконита, и радник, на овај начин, и сам учествује у кршењу закона и угрожавању радничких права – категоричан је предсједник ССРС Горан Станковић.
Он истиче да оно што радник и послодавац „договоре у четири ока“, а што није наведено у уговору о раду, не постоји: ни за банку, ни за суд, ни за нотара, ни за фондове.
– Радни однос је формалан. Значи, мора се закључити писани уговор о раду, којим су дефинисана сва међусобна права и обавезе. Све оно што не стоји у том уговору нико није обавезан да примјењује. У случају кршења неформално договореног, радник не може тражити заштиту ни од инспекције, ни судским путем – каже Станковић.
У преводу, ако се „газда наљути“ и раднику не исплати „коверту“, пиши пропало. А ако предузеће пропадне, пропале су и плате које „не иду на банку“.
– Када је предузеће, у којем смо радили пало под стечај, исплаћени су нам само зостали минималци. Оно што смо добијали на руке је пропало. Стечајни судија је рекао да, напросто, не можемо доказати да та дуговања постоје – прича једна радница из добојске регије.
Отето му пола радног стажа
Не само да је остала ускраћена за дио обећане плате, него је и допринос за незапослене, који је добијала са Бироа, био минималан.
– Дио плата, који се исплаћује у ковертама, формално правно не постоји, па се он нигдје не рачуна: ни као основица за породиљско одсуство, ни код исплата током боловања, ни код остваривања права на пензију – објашњава Горан Станковић.
Млади обично не размишљају о радном стажу и пензији, али један младић, који је радио на бензинској пумпи, ипак је доживио шок, када је схватио да је код послодавца радио годину дана, и то ударнички, а да му је „уписано“ само пола године радног стажа.
Пријављивање радника на пола радног времена један је од метода којим несавјесни послодавци варају раднике и избјегавају обавезе.
– Био сам пријављен на пола радног времена, значи на пола минималца, а радио сам по осам, а некад и по 12 сати дневно. Највећи дио плате сам добијао на руке. Тек када сам напустио овај посао, схватио сам да ми је признато смо пола радног стажа – каже наш саговорник.
“Ако је свеједно, пријавите ме на 5.000 КМ”
Послодавци често убјеђују раднике да је „свеједно шта пише у уговору“ и даје важна само плата коју радник добије на крају мјесеца.
Такво искуство је имала једна Бањалучанка, која годинама ради у медијима. Прије 20 година понуђена јој је, каже, плата од, за то вријеме солидних, 1.200 КМ.
– На разговору за посао сам рекла да очекујем да на тај износ будем и пријављена, али су ми одговорили да то „није могуће“ и да ћу, по уговору, имати дупло мању плату. Директорица ми је чак рекла: „што си запела за то, свеједно је на колико си пријављена“. Одговорила сам: „ако је свеједно, пријавите ме на 5.000 КМ“ – каже она.
Није, наравно, добила „пријаву на 5.000 КМ“, али је успјела да бар преполови износ који јој се исплаћује на руке, а повећа легалну плату.
Горан Станковић каже да су овакве ситуације биле уобичајене и на неки начин разумљиве, прије 20, па и прије 10 година, када је посла било мало, а радника на тржишту много.
Данас, тврди, није тако. Због мањка радне снаге, радници су у позицији да могу диктирати правила, па зато не треба да пристају на услове, који су за њих, дугорочно гледано, неповољни.
– Радници морају мислити не само на кредитну способност, него и на своју будућност, јер минимална званична плата значи да ће имати и минималну пензију од које неће моћи да преживе. Морају се на неки начин одупријети бахатим газдама, који се, исплаћујући плате на руке, уствари, богате преко радничких леђа – категоричан је Станковић.
Како је Српскаинфо раније писала, исплате у ковертама и нормализација оваквог, незаконитог понашања, добра су основа и за манипулације са годишњим одмором.
– Ми смо ове године добили само недјељу дана годишњег, а газда нам је обећао да ће нам остатак годишњег одмора платити, на руке. Није нам то платио, али нам је уредно одбио од топлог оброка дане одмора. Каже, тако је по закону. А није спомињо да је по закону минималан одмор 20 радних дана, дакле четири недјеље – пожалио се радник запослен у пекарској индустрији у Семберији.
Горан Станковић подсјећа да су све ове манипулације, којима се крше основна права радника, омогућене због накардног пореског система.
– Код нас је јако мали порез на добит, свега 10 одсто, а на дивиденду се порез уопште не плаћа. И онда ти послодавци, управо избјегавајући законске прописе, подижу новац од добити и дијеле плате у ковертама. Тако плате 10 одсто пореза, умјесто 50 одсто, колико би, да послују легално, платили кроз порезе и доприносе на плате – објашњава Станковић.
Подсјећамо, добит фирми у Републици Српској у 2025. години повећана је за 16 одсто у односу на годину раније, и износила је скоро 4,5 милијарди КМ.
Извор: www.srpskainfo.com
