Рад на отвореном на изразито високим температурама неопходно је нормирати кроз Закон о заштити на раду и подзаконске акте, истакао је предсједник Савеза синдиката Републике Српске Горан Станковић, након Панел дискусије „Рад на отвореном на изразито високим температурама – доста је апела, вријеме је за законска рјешења“, која је у четвртак одржана у Бањој Луци. Подсјетио је да је актуелни закон из 2008. године, када екстремне врућине нису биле проблем као данас.
„Подсјећам вас да Савез синдиката проводи низ активности у циљу унапређења области заштите и здравља на раду. Покренули смо иницијативу да се питање рада на отвореном на изразито високим температурама нормативно уреди, јер апели и добра воља послодавца не могу ријешити проблем. Топлотни таласи су све чешћи и опаснији, а температуре иду и до 40 степени. Бројне институције апелују да се током високих температура не излази вани у периоду од 11-17 часова. Радници који током топлотних таласа раде на градилиштима, путевима, у халама и на другим отвореним или загријаним радним мјестима морају добити јаснију заштиту. Они, нажалост, не могу остати кући“, рекао је Станковић.
Станковић је поручио да од Владе Републике Српске, те надлежних министарстава и институција тражи да се нормативно ријеши ово питање кроз социјални дијалог, како би се створили безбједни и здрави услови за рад.
„Треба кренути од најједноставнијих ствари, да знамо да радник који ради на отвореном има расхлађену питку воду, шаторе на градилишту да се може склонити, да се направи прерасподјела радног времена и да тај проблем коначно ријешимо. Радник је наш највећи ресурс. Синдикат не жели да отежава пословање послодавцима, већ да заштити раднике“, истакао је Станковић.
Директор Уније послодаваца Републике Српске Саша Аћић рекао је да се у пракси већ годинама користе рјешења попут ранијег почетка рада, прерасподјеле радног времена и двократног рада. Аћић сматра да је постојећи регулаторни оквир довољан и да га треба примјењивати, а не мијењати.
„Климатски услови јесу нешто екстремнији, али нису толико екстремни. Послодавци поштују прописе поготово у сектору грађевинарства. Не видим да постоји проблем угрожености радника на тим радним мјестима. Позивам послодавце да заштите здравље радника и да поштују прописе Републике Српске“, истакао је Аћић.
Љекари упозоравају на озбиљне посљедице
Доктор Нада Марић из Завода за медицину рада и спорта Републике Српске подржала је иницијативу Савеза синдиката, те упозорила да се ризик не може мјерити само температуром ваздуха. Опасност зависи и од струјања ваздуха, релативне влажности, али и индивидуалних карактеристика радника.
„Акутне посљедице су сунчаница и топлотни удар, али озбиљан проблем је и зрачење којем су изложени радници на отвореном. Сваки трећи карцином коже посљедица је рада на отвореном“, рекла је Марић.
Професор доктор Весна Рудић Грујић из Института за јавно здравство Републике Српске рекла је да та установа подржава иницијативу, јер климатске промјене траже и промјену приступа.
„Морамо се прилагођавати и мијењати приступе. Чули смо конкретне приједлоге и примјере добре праксе из других земаља“, рекла је Рудић Грујић.
Кроз Панел дискусију „Рад на отвореном на изразито високим температурама – доста је апела, вријеме је за законска рјешења“ размотрени су постојећи изазови, анализирана искуства земаља региона и Европске уније, те су утврђени правци будућег нормативног уређења ове области у Републици Српској.
У раду два панела „Рад на отвореном на изразито високим температурама-ризици по здравље и безбједност радника“ и „Заштита и здравље на раду је законска обавеза послодаваца – како нормативно уредити рад на високим температурама?“ учествовали су представници Министарства рада, Републичког инспектората, Уније послодаваца Републике Српске, Завода за медицину рада и спорта, Института за јавно здравство, Института за заштиту и екологију, стручњаци из области заштите и здравља на раду, те чланови Предсједништва Савеза синдиката Републике Српске.
Савез синдиката Републике Српске Панел дискусију „Рад на отвореном на изразито високим температурама – доста је апела, вријеме је за законска рјешења“ организовао је уз подршку Фондације Фридрих Еберт.
