Рјешења морају да пронађу они за које смо гласали

Рјешења морају да пронађу они за које смо гласали
Рјешења морају да пронађу они за које смо гласали

Према подацима Завода за запошљавање са јучерашњим даном из радног односа се пријавило нешто мање од 2.500 радника. Наша је процјена да тој бројки треба додати још најмање хиљаду радника који нису, како се каже, „завршили папире“.

Ово у разговору за ИЗВОР каже предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић. Сви радници у Српској, истакла је она, овај Први мај дочекују у карантину, односно у полицијском сату. Дочекаће га уз своја четири зида или у дворишту.

Постоје ли подаци о радницима који су остали без посла, а нису били у сталном радном односу?

Уговор о раду на одређено истекао је за 1.105 радника. Њима тај уговор није продужен. Као технолошки вишак отпуштено је 846 радника.

Шта је са споразумним раскидом уговора о раду?

Имамо крајну злоупотребу института споразумног раскида уговора о раду. Више од стотину радника је незаконито добило раскид уговора о раду. Они су преварени, јер се споразумни раскид уговора о раду потписује када са једног радног мјеста одлазите на боље радно мјесто. Они сада не могу да остваре ниједно право – ни отпремнину, ни отказни рок, ни накнаду Завода за запошљавање.

Шта је Савез синдиката РС урадио да заштити раднике?

Отворили смо све наше телефоне за помоћ радницима који нису чланови синдиката. Објавили смо правни документ који је заправо буквар радничких права. Долазе нам радници који нису били чланови синдиката. Траже нашу помоћ и ми за сада успјевамо да им помогнемо.

Који радници су највише погођени пандемијом?

Највише су оштећени радници који нису чланови синдиката. Они који нису знали своја права и који су били предмет манипулације несавјесних послодаваца. Крајем марта смо предложили низ мјера Влади РС које се сада реализују. Неки послодавци нису вјеровали у те мјере.

Највеће жртве пандемије су радници који су радили на црно. Њих нико не може да заштити, јер они не постоје нигдје. Њихова егзистенција је највише угрожена.

Из којих сектора је отпуштено највише радника?

Највише је отпуштено радника у трговинама и у угоститељству. Мислим на трговине у којима се не продају прехрамбени производи, јер они раде у већем капацитету него прије пандемије. Страдали су и радници у приређивачкој индсутрији.

Да ли су послодавци могли наћи друго рјешење умјесто отпуштања?

Привредници су прошле године остварили добит преко 1,8 милијарди марака. То је више него у 2018. години. Кад видите који су послодавци остварили ту добит, видјећете много оних који се баве трговином. А онда видите велики број радника који су отпуштени управо из те дјелатности. Како да то разумијемо? Да се солидарност плаћа из буџета РС оним послодавцима који су остварили милионску добит за њихове раднике? Није у реду да сте остварили неколико милиона марака добити, а да притом не желите ниједну марку да будете солидарни и да платите радницима плате иако нису радили.

Послодавци су пали на испиту солидарности. Морам рећи да има послодаваца из трговине који су наградили раднике. „Конзум“ је наградио раднике бонусом од стотину марака. „Бинго“ је исто урадио. Јесте то симболичан бонус, али је то ипак неко признање тим радницима.

Шта је рјешење?

Влада РС треба да поведе рачуна када додјељује средства послодавцима. Нека упореде пословања у прва три мјесеца прошле и у прва три мјесеца ове године. У најзабитијем селу Републике Српске сваки домаћин има толико да може мјесец дана да преживи, а да не прода краву. А нама се десило да су они који су остварили милионску добит први закукали и закачили се на буџет.

Сутра ћемо да објавимо свједочења радника који раде у вријеме пандемије и низ порука које они шаљу. Међу њима ће бити и они који су добили отказе. Савез синдиката је успио да повећа накнаду Завода за запошљавање и дужину примања те накнаде.

Радник данас има два велика терета на леђима: како да сачува здравље и како да сачува плату? Ипак, кључно питање је шта ћемо дан послије? Шта нас чека када ово прође?

Па шта ћемо? Шта нас чека када ово прође?

Како ће тећи производња? Хоћемо ли добити репроматеријал? Хоће ли наши партнери из Њемачке, Аустрије, Италије, Словеније, Србије, Шведске наставити сарадњу са нашим привредницима? Или ће се затворити у своје националне економије? Економија РС је врло рањива. Сваки потрес може да је доведе до дна.

Које су мјере за дан послије? Који су то кораци које мора власт и пословна заједница да обезбиједе како бисмо се са што мање губитака вратили на децембар прошле године? Нисам много оптимистична. Забринута сам да ли ћемо имати адекватне одговоре. Да ли ће нам се вратити италијанска привреда која нам је веома битна, која је битна за нашу прерађивачку индсутрију?

Поново – шта је рјешење? Постоји ли рјешење за ову кризу раднички права?

Морају постојати рјешења. И та рјешења морају пронаћи они за које смо гласали.