Порука Интернационале образовања поводом пандемије COVID 19

Порука Интернационале образовања поводом пандемије COVID 19
Порука Интернационале образовања поводом пандемије COVID 19

Водећи принципи током пандемије COVID 19

Пандемија COVID 19 наставља да расте алармантном стопом,  резултирајући бројним инфекцијама и фаталним исходима широм свијета. Утицај на образовање је разарајући, јер UNESCO извјештава да је према подацима од 25. марта 2020 утицала на 1,5 милијарду ученика због затварања школа у 165 земаља, што је више од 87% свих регистрованих ученика. Пандемија је такође утицала на преко 63 милиона наставника и велики број пратећег особља у образовању.

Имајући у виду непредвидив развој догађаја, криза COVID 19 је постала образовна криза. Владе широм свијета треба да развију брзе, повезане и одговарајуће одговоре на пандемију како би је довели под контролу и минимизирали њен утицај на здравље и средства за живот у друштву, као и на право на квалитетно образовање дјеце, младих и одраслих. Прикладан одговор на COVID 19 у образовном сектору мора узети у обзир права и најбоље интересе ученика, наставника и помоћног особља у образовању и укључити синдикате образовања у развој мјера обуздавања и опоравка.

Следећим принципима и препорукама треба да се руководе синдикати, владе и партнери у одговорима на COVID 19:

Основни принципи и препоруке:

  1. Очување здравља, безбедности и добробити ученика, наставника и помоћног особља у образовању мора бити приоритет број један. Морају се увести посебне мјере за заштиту свих оних наставника који и даље предају и брину о дјеци здравствених и осталих радника у кључним услугама. Такве мјере могу укључивати воду и санитарије, здраво и безбедно окружење за наставу и учење и личну заштитну опрему као што су маске за лице.
  2. Цјелокупан приступ школе/заједнице/владе је најефикаснији у ограничењу ширења вируса и информисању јавности. Школи/образовној заједници морају се обезбедити одговарајуће образовање, информације и упутство о превентивним мјерама. Синдикати образовања такође имају значајну улогу у информисању и подржавању свог чланства, које треба редовно информисати.
  3. Дуготрајно затварање школа узрокује главни прекид образовања за милионе ученика. Потребно је да се примјене мјере које минимизирају утицај затварање на обезбеђивање образовања. Такве мјере могу да укључе програме образовања на даљину, виртуелно/он-лине учење, ТВ, радио и друге сличне иницијативе.
  4. Владе треба да раде са просвјетним радницима и њиховим синдикатима како би пронашли начине на које образовни процес може да се наставни за вријеме привременог затварања школа. Такве мјере се могу припремити једино уз експертизу и искуство наставника. Наставници такође треба да буду консултовани о педагошкм приступима, дигиталним средствима и платформама које се примјењују док су школе затворене.
  5. Док информационе и дигиталне технологије могу да буду привремено решење у садашњој кризи, оне нису без ризика. Многи кућни компјутери немају одговарајући ниво заштите. Владе треба да предузму одговарајуће мјере да заштите личне информације и податке ученика и наставног особља, да се спрече или минимизирају ризици повезани са технологијом, укључујући и злостављање у сајбер простору.
  6. Технологија може да буде значајно оруђе у олакшавању учења на даљину у кратком периоду, ипак, кључно је да се разумије да је то привремено рјешење које никад не може да замјени наставу и учење у учионици и непроцјењиву интеракцију лицем у лице између наставника и ученика и међу ученицима.
  7. Најрањивији ученици су додатно погођени затварањем школа. Многи рачунају на оброке који су им обезбеђени у школи и можда немају приступ компјутерима, Интернету и другим он-лине оруђима које би им омогућило приступ учењу на даљину. Многи родитељи такође можда неће моћи – из различитих разлога – да олакшају учење својој дјеци у кућном окружењу. Затварање школа ставља додатан притисак на породице које се већ боре, многе од њих суочене са губитком посла или смањеним приходом као резултатом пандемијске кризе и њеним утицајем на економију. Владе морају осигурати да конкретни одговори и мјере опоравка буду примјењени брзо, да најрањивији ученици не буду запостављени.
  8. Владе морају обезбједити професионални развој, учење и подршку свим наставницима који немају вјештине за образовање на даљину и употребу виртуелних, масовних медија и других дигиталних оруђа у подршци ученицима док су школе затворене. Посебну пажњу треба посветити наставницима у руралним, забаченим и маргинализованим подручјима. У складу са Протоколом Интернационале образовања о информационим технологијама, професионални ставови наставника о употреби дигиталних платформи и програма морају бити у првом плану у приступима учењу на даљину.
  9. Плате, услови запослености наставника и наставног особља свих нивоа, укључујући и оне наставнике који раде на одређено вријеме, морају бити заштићени све вријеме, за вријеме и послије кризе COVID 19. Просветни радници морају бити награђени исто као и прије затварања школа. Образовне власти морају обезбједити редовно и благовремено информисање за све запослене у сектору, са циљем да се минимизира неизвјесност, стрес и анксиозност.
  10. У земљама у којима приватно образовање функционише поред јавног образовања, мјере морају бити свеобухватне и јединствене кроз цео образовни систем. Морају се примјенити одговарајуће мјере које ће заштити образовни систем од приватизације и комерцијализације.
  11. Продужено затварање школа често води до пораста стопе напуштања образовања, јер се неки ученици не врате у учионице када се образовне институције поново отворе. Владе морају развити стратегије како би те и друге могуће последице распрострањеног затварања школа, рјешавале у блиској сарадњи са синдикатима образовања. Владе такође морају развити стратегију како ће се бавити последицама затварања наставничких образовних институција, имајући у виду већ постојећи недостатак наставника. Ниједан студент не смије бити доведен у ситуацију да не може полагати испите због затварања образовних институција.
  12. Траума повезана са COVID 19 може да буде разарајућа за ученике и наставнике, неки од њих могу изгубити своје вољене или колеге. Због тога владе морају обезбедити психо-социјалну подршку, укључујући услуге савјетовања за све погођене ученике, наставнике и наставно особље, да би се осигурала њихова добробит, укључујући ментално здравље.

(Објављено на сајту Интернационале образовања 27. марта 2020.)