Нерадна недјеља – од обећања до реализације

Нерадна недјеља – од обећања до реализације
Нерадна недјеља – од обећања до реализације

О нерадној недјељи за „Радничку солидарност“ говорио је Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства, туризма и услужних дјелатности Републике Српске.

Подсјетио је да је нерадни дан недјељом  био и једно од предизборних обећања градоначелника Бањалуке Драшка Станивуковића. Но, да је од обећања до реализације у БиХ увијек далек пут показало се и на овом примјеру. Станивуковић је ово обећање дао пред изборе, а поновио и након избора. Посљедњи пут се на ову тему огласио прије неколико дана рекавши да ће у Бањалуци нерадна недјеља „осванути“ у октобру. Прецизније, освануће одлука о нерадном дану којој ће претходити студија о ефектима нерадног дана. Али да будемо још прецизнији, неће то бити класична нерадна недјеља, јер ће у првих пола године бити транзиција у којој ће радници радити по скраћеном радном времену до 13 сати, а од прољећа наредне године би радници у Бањалуци који су запослени у трговинама могли досањати своју нерадну недјељу.

„Као што видимо, послодавци се тешко одричу профита и недјељом, а ни властима није мрско да убиру порезе које се наплате и недјељом. Но, када видимо колико се споро ствари у БиХ мијењају набоље и колико нам треба да отворимо неку фабрику, изградимо који километар аутопута и повећамо извоз онда се човјек просто запита шта нама значи тај један нерадни дан у седмици, кад ионако сви већ деценијама стагнирамо“ – каже Горан Савановић.

Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, угоститељства, туризма и услужних дјелатности Републике Српске за „Радничку солидарност у БиХ“ је рекао да се кампања за увођење нерадне недјеље на подручју РС-а води већ три године:

„Резултати су парцијални. Кренули смо од идеје да се рад потпуно забрани. Међутим, нисмо наишли на плодно тло. Са Савезом општина и градова смо постигли споразум који је резултирао закључком Предсједништва Савеза да се свим општинама у РС сугерише да се недјељом не ради, односно да се скрати радно вријеме. У принципу, општине и послодавци су тако и поступили, али имамо шаренило. Тако је негдје радно вријеме до 12 сати, негдје до 13, 14 или 15 сати, па и до 16 сати. Општине су доносиле различите одлуке о краћем радном времену. Најсвјежији примјер је општина Приједор гдје је донесена одлука о раду до 13 сати, осим у драгсторима. Они су хтјели, с обзиром на то да је тамо поново отворена робна кућа „Патрија“, да удовоље захтјевима трговаца који су поднијели захтјев да се ради до 22 сата навечер, односно да се продужи радно вријеме. Ми смо на то реаговали и остала је скупштинска одлука да се ради до 13 сати, а општинска власт је најавила како ће у наредном периоду кренути с иницијативом о потпуној забрани рада“, каже Савановић.

Савановић најављује да ће синдикат крајем септембра поново кренути у кампању забране рада недјељом или да се број радних недјеља смањи уз повећање сатнице и то на 15 КМ.

„Наш главни проблем је што општинске власти падају под утицај трговачких лобија. То нам је највећи проблем. Ево прије неколико дана сам се вратио из Црне Горе гдје су све трговине недјељом затворене, а туриста има много. И поред тога тамо све функционише како треба. Кад може Црна Гора то урадити у сезони, не знам што и ми у БиХ то не бисмо могли. Постоје и у РС-у трговци који би пристали да не раде недјељом, али да се то односи на све“, појашњава Савановић.

Ништа без локалних власти

Закони о трговини у БиХ су на нивоу ентитета, али одлуку о нерадним данима у нашој земљи доносе локалне власти – општине и градови. Према ријечима Мерсихе Бешировић, предсједнице Синдиката трговине БиХ који дјелује на подручју Федерације БиХ Сански Мост је доказ да се глас радника чује. Но, каже да постоји бројни негативни примјери.

Нерадна недјеља више није пусти сан за раднице и раднике у Босни и Херцеговини. Захваљујући Опшинском вијећу Санског Моста радници су у тој опшини коначно добили предах у виду нерадне недјеље. Одлука је донесена још у априлу ове године, а примјена је почела 5. септембра. Пуни назив одлуке је Одлука о измјенама и допунама одлуке о утврђивању радног времена у угоститељској и туристичкој дјелатности, дјелатности обрта и сродних дјелатности, трговинској дјелатности, те дјелатности забавних игара и игара на срећу.

„Нерадним данима, односно недјељом, трговинама прехрамбених и непрехрамбених производа и киосцима није дозвољен рад осим у периоду од 20. децембра до 15. јануара, те од 1. јула до 31. аугуста од осам до 12 сати. Дакле, наши грађани већ од овог викенда неће моћи недјељом обавити куповину животних намирница, јер ће то бити нерадни дан. Стога је препорука да то учине до суботе“, поручили су почетком септембра из Опшинске управе Санског Моста.

С обзиром на то да су радници у реалном сектору у БиХ већ дуже вријеме изложени раду за ниске плате, прековременим и најчешће неплаћеним сатима, те додатним притисцима и сталним пријетњама да ће добити отказ уколико се не буду понашали онако како им њихови послодавци, који се понекад понашају као робовласници, увођење нерадног дана недјељом, па макар и у малом Санском Мосту је велико.

„Један од њих је Град Мостар. У Градском вијећу је предложена одлука о нерадној недјељи, али је ову одлуку градоначелник Марио Кордић повукао након што се о њој повела жустра расправа. Раније смо јавност и чланство обавијестили да не постоји политичка воља да се ово питање ријеши на нивоу ентитета, али да ћемо истрајати да се рјешава на нивоу локалних заједница јер се види да је то итекако могуће. Уздамо се и у моћ јавног мњења и солидарност других грађана са радницима у трговинама и то ће нам бити оружје којим ћемо локалне нивое власти присилити да почну радити у интересу радница и радника у овом сектору, али и у другим секторима који су покретачи економије у БиХ“, рекла је за „Радничку солидарност“ Мерсиха Бешировић.

Власници великих тржних центара су, како сазнајемо, као контра-аргумент за нерадну недјељу навели да би она довела до гашења радних мјеста. У одговору на наше питање какав је њихов став о нерадној недјељи Татјана Пауноски, руководилац службе маркетина у компанију „Бинго“ која је једна од највећих трговачких фирми на подручју БиХ нам је одговорила:

„С обзиром на то да се овакве одлуке доносе на нивоу опшина ми им се прилагођавамо, али настојимо и да поштујемо потребе потрошача, те пратимо рад осталих привредних субјеката у бранши. У сваком случају пратимо и иницијативе и трендове при чему нам је важно да одлуке на основу оваквих иницијатива вриједе за све привредне субјекте.“

Александра Марковић, менаџер за односе с јавношћу и маркетинг компаније „Тропик“ која је највећа на подручју Републике Српске у области трговине нам је на исто питање одговорила:

„Уколико дође до усвајања приједлога о нерадном дану недјељом наша компанија ће ускладити своје пословање с истим.“

Дакле, ако ни великим трговачким ланцима није спорно да тај један дан у недјељи буде нерадни нема ниједног разлога да и друге опшине у БиХ не крену за примјером Санског Моста и радницима у БиХ омогуће кратак предах пред нову радну седмицу.


Најважније активности Савеза синдиката Републике Српске у борби за радничка права