Кратак преглед историјата синдикалног организовања у БиХ – Републици Српској

У Бањој Луци је 1906. године – само 20 година послије чувеног сукоба у Чикагу и само 17 година након одлуке Друге интернационале у Паризу да се слави 1. мај као Међународни празник рада, те само 12 година послије Београда – организована прослава овог празника

Синдикално организовање на простору Босне и Херцеговине, а тиме и Републике Српске, релативно је касна појава. Наиме, Босна и Херцеговина је све до Берлинског когреса била под влашћу турске царевине, оковане феудалним стегама и, уопште, заосталим друштвеним односима. Због тога, све до аустроугарске окупације о радништву, па тиме и синдикалном организовању, на поменутом простору се не може говорити.
Успостављањем хабзбуршке власти 1878. године стање се почиње осјетно мијењати. Иако је задржала турске феудалне односе у аграру, нова власт спроводи корјените промјене у правцу просвјећивања веома заосталог друштва. Европеизација се манифестовала и кроз покретање великих инфраструктуних послова, металуршких, дрвних и других прерађивачких фабрика и комбината, те развој услужних дјелатности. Све то је за посљедицу имало рађање и споро, али евидентно јачање радничке класе. Међутим, неискусни радници задуго су остали неорганизовани. Радили су у веома тешким условима а социјална заштита фактички није ни постојала. Илустрације ради, првих година 20. вијека за већину од око 50.000 радника, радно вријеме је било 11 сати, а само 10-ак хиљада њих је радило 8-9 сати. Све то пратио је стални раст цијена.
Требало је, дакле, проћи неколико деценија да у освит 20. вијека број и укупна снага радништва доведе до првих штрајкова и радничких, политичких а, некако истовремено, и првих синдикалних организација. Послије неколико организованих штрајкова које је водио графички радник из Вишеграда Мићо Солоковић, у Сарајеву је 27. авгиста 1905. године основан Главни раднички савез Босне и Херцеговине. Има и мишљења да се почеци радничког организовања на овом простору могу смјестити у 1903. годину, када су графички радници имали прве организоване манифестације. Основни циљеви овог савеза били су ,, да ради на културном, моралном и материјалном унапређењу радника, да буди класну свијест и шири радничку солидарност…,,.
Прве радничке акције биле су у директоној вези и са прославом Првог маја. Наиме, у Бањој Луци је 1906. године – само 20 година послије чувеног сукоба у  Чикагу и само 17 година након одлуке Друге интернационале у Паризу да се слави 1. мај као Међународни празник рада, те само 12 година послије Београда – организована прослава овог празника. Тада су се на излетишту поред града окупили кројачки радници, обућари, грађевинари, бравари, столари, радници Фабрике дувана. Истовремено, крајишки трубун Петар Кочић у Сарајеву је један од организатора чувеног генералног штрајка радника. Крајем истог мјесеца, и у Бањој Луци је организован први штрајк у коме су трговачки помоћници тражили слободну недјељу.Бања Лука је тада, са 230 организованих радника, била четврта у Босни и Херцеговини (иза Сарајева, Креке и Завидовића).
У таквим околностима, а под утицајем социјалдемократских идеја из Србије и Хрватске, на Видовдан 1909. године основана је и Социјалдемократска странка Босне и Херцеговине, која се кадровски и организационо преплитала са синдикалним организацијама, односно, са Главним радничким савезом. Те, 1909. године, покренут је Глас слободе, прва радничка новина.
Након слома Хабзбуршке монархије 1918. године и стварања југословенске краљевине, долази ново вријеме, а на чело радничког покрета листом стају комунисти. У то доба, посебну улогу у јачању радничког и синдикалног покрета на данашњим просторима Босне и Херцеговине и Републике Српске, имају поменути Мићо Соколовић, те Ђуро Ђаковић, Богољуб Ћурић, Коста Новаковић, Благоје Паровић и Митар Трифуновић Учо. Већ у јануару 1922. године у Бањој Луци, Дервенти и Теслићу формиране су подружнице државног Независног синдиката, основаног октобра 1921. године у Београду. У југословенској монархији синдикалне и друге радничке асоцијације организују масовне зборове и прославе Првог маја, те оснивају разна просвјетна и спортска друштва. У Бањој Луци је, тако, 1928. формиран КУД “Пелагић“, а 1934. и Клуб академичара – КАБ. Међутим, многе од њих биле су (зло)употребљене од стране Комунистичке партије, па су са њеном забраном и оне доживјеле озбиљан ударац.

1909. године, покренут је Глас слободе, прва радничка новинаУ Бањој Луци је 1906. године – само 20 година послије чувеног сукоба у Чикагу и само 17 година након одлуке Друге интернационале у Паризу да се слави 1. мај као Међународни празник рада, те само 12 година послије Београда – организована прослава овог празника

 

 

 

 

 


Последње вијести

" Радићемо са нашим социјалним партнерима и на повећању плата " , предсједница РС Жељка Цвијановић, 18.03.2019. године

“ Радићемо са нашим социјалним партнерима и на повећању плата “ , предсједница РС Жељка Цвијановић, 18.03.2019. године

Савез синдиката РС
У Бањалуци је одржан састанак предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком, руководством Владе Српске и предсједницима парламентарних странака које чине већину у Народној скупштини. Предсједница Српске је рекла да [опширније]
Састанак делегације ССРС предвођене предсједницом Ранком Мишић са премијером Радованом Вишковићем

Састанак делегације ССРС предвођене предсједницом Ранком Мишић са премијером Радованом Вишковићем

Савез синдиката РС
Предсједница Савеза синдиката Ранка Мишић са сарадницима данас је у Административном центру Владе РС разговарала са премијером Радованом Вишковићем о реализацији мјера из Меморандума о заједничким мјерама за трогодишњи период потписаним између Савеза синдиката Републике [опширније]