Хитно повећати плате у текстилној и обућарској индустрији и области саобраћаја

Хитно повећати плате у текстилној и обућарској индустрији и области саобраћаја
Хитно повећати плате у текстилној и обућарској индустрији и области саобраћаја

Носиоци посла у Поштама Српске, шалтерски радници, достављачи, радници у технолошком процесу рада, возачи у области путничког превоза, радници на жељезници, на аеродрому, као и у предузећима која се баве одржавањем саобраћајница имају изразито мале плате, истакао је на данашњој конференцији за новинаре предсједник Синдиката саобраћаја и веза Републике Српске  Небојша Ђокић. Просјечна плата за коју су радници у дјелатности саобраћаја радили у прошлом мјесецу износи 825 КМ и мања је за 266 КМ од просјечне плате исплаћене у марту мјесецу у Републици Српској. Ситуација није ништа боља ни у области друмског саобраћаја. Возачи раде за плату од 650 – 700 КМ.

„Позивам послодавце да одмах повећају плате, како би спријечили посљедице инфлације и повећања цијена основних животних намирница. Радници су постали дефицитарна радна снага у Српској, одлазе у иностранство како би прехранили породице. Проблем је и непостојање гранских колективних уговора. Преговарано је у неколико наврата са послодавцима, али безуспјешно, јер су послодавци са нама преговарали с намјером да се не договоре. Позивам их још једном да разговарамо и потпишемо гранске колективне уговоре“, поручио је Ђокић.

Од 13.000 запослених радника у области текстила, коже и обуће у Српској, тек 2.000 радника покривено је колективним уговором. Просјечна плата у овом сектору у прошлој години износи 710,90 КМ и то су званични подаци Пореске управе РС. Предјседник Синдиката текстила, коже и обуће Републике Српске Данко Ружичић подсјећа да већ пуних шест година у Републици Српској радници запослени у овој области немају ни могућност, као ни право, загарантовано Уставом и законом, да путем синдиката договарају и преговарају о својим правима и висини своје плате. То се дешава, јер гранска удружења послодаваца не желе да закључе колективне уговоре.

„Једино рјешење је да потпишемо грански колективни уговор, који би регулисао права, односе и висину плата у сектору текстила, коже и обуће, који би могао да има проширено дејство, а то значи да колективни уговор важи за све запослене“, каже Ружичић.

Предсједници гранских синдиката подсјетили су јавност да се посљедњим Измјенама и допунама Закона о раду Републике Српске плате у реалном сектору могу утврђивати једино колективним уговорима. У Српској више нема уговорене плате. Од марта мјесеца постоји и Правилник о писменом обрачуну плата, који садржи  основне ставке из колективног уговора, а то је цијена рада плус коефицијент сложености за свако радно мјесто, што даје основну плату. Зато је важно да послодавци коначно сједну за преговарачки сто, како би плате у Српској биле исплаћиване у складу са Законом  о раду Републике Српске.

Апеловано је на све послодавце да радницима не бране да се синдикално организују, јер је то једини начин да заштите своја радничка права.


НЕ ТЈЕРАЈТЕ РАДНИКЕ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПОВЕЋАЈТЕ ПЛАТЕ!