„Да ли послодавци не могу или неће да повећају плате?“, портал БУКА, 09.08.2019.

Сва тројица представника послодаваца, Саша Тривић, Драгутин Шкребић и Јанко Петровић, у прошлој години остварили су милионске добити. Да ли је ово довољно да се награде радници без којих ништа од тога не би било, просудите сами.

"Колико имамо пара толико и дајемо!" Радници мисле другачије
"Колико имамо пара толико и дајемо!" Радници мисле другачије

Преносимо у цјелости чланак објављен на порталу „БУКА“ 09. августа. О повећанју плата у Републици Српској из угла Синдиката, економиста и послодаваца. Оригинални текст на порталу „БУКА“


ДА ЛИ ПОСЛОДАВЦИ НЕ МОГУ ИЛИ НЕЋЕ ДА ПОВЕЋАЈУ ПЛАТЕ? „Колико имамо пара толико и дајемо!“ Радници мисле другачије

Сваким даном послодавци све више кукају како остају без радне снаге, те да људи неће да раде. Са друге стране, радници тврде да масовно напуштају своје послове због малих плата, недовољних за нормалан живот, док се њихове „газде“ богате.

Истина је, наравно, негдје на пола!

За сада, плате радника у реалном сектору су у просјеку око 550 КМ, што не може да подмири ни минимум свакодневних потреба.

Због тога, све је више оних који одлучују да напусте своје послове и срећу окушају у иностранству.
Наравно, највећи дио оних који одлазе због малих примања или лоших услова рада напомињу да би радо остали ако би им се повећале плате које су годинама стагнирале док су цијене свих намирница драстично повећане.

Ипак, за сада од неких већих побољшања услова рада и плата нема ништа, јер како тврде први међу послодавцима, то није реално и у овом тренутку је немогуће.

А да ли је то баш тако?

Синдикалци тврде да многи послодавци већ одавно имају могућност да својим радницима повећају плате, али да то не желе, јер им је тржишна цијена рада до сада то омогућавала.

Са тим се слажу и поједини економисти, који наглашавају да су управо послодавци на потезу и да добар дио њих мора почети са озбиљним повећањем плата, јер ће касније бити касно.

Насупрот томе, људи из Уније удружења послодаваца РС кажу да “послодавци исплаћују плате радницима у складу с тим колико имају пара”.

Са друге стране, приходи и приказана добит код многих послодаваца показује супротно, па тако имамо оне који своје раднике добро израбљују за 500 марака, док у исто вријеме приказују добит од преко 70 милиона, као што је случај са једним трговинским ланцем.

У исто вријеме, чак и најгласнији међу послодавцима, односно они их који представљају у разговорима са Владом и синдикатима, можда би и могли наћи простора за подизање малих плата својим радницима, бар ако је судити на основу приказане добити.

Сва тројица представника послодаваца, Саша Тривић, Драгутин Шкребић и Јанко Петровић, у прошлој години остварили су милионске добити. Да ли је ово довољно да се награде радници без којих ништа од тога не би било, просудите сами.

И економисти тврде да има послодавца који могу повећати плате, али да то не желе. То су, како кажу, обично они послодавци који још увијек гледају на раднике као на јефтину радну снагу.

Наравно, поред слабе жеље међу дијелом послодавца да се ухвате за джеп и дио добити преусмјере прво на раднике, највећи проблем због којег су плате тако мале јесу превелика пореска оптерећења, што захтијева хитну реформу пореске политике.

Економиста Предраг Дудуковић сматра да је Влада РС направила оно што јој допушта буджет, али и да, ако би било већег пуњења буджета, морало би се хитно почети са новим мјерама за повећање плата.

“То би омогућило да се иде у неким правцима умањења оптерећења послодаваца. Али тренутно, након свих ових мјера, на потезу су послодавци који морају да подигну плате радницима до мјере која не би угрозила њихово пословање.  А сигурно је да има заиста доста послодаваца који имају простора да подигну плате. До сада је тржишна цијена диктирала висину плате, али сад је ситуација другачија и само добра примања могу зауставити одлазак. Значи, не укупна просјечна плата 1.000 марака, већ 1.000 марака у реалном сектору. То би у значајној мјери зауставило одлазак радне снаге. Влада је урадила што јој допушта буджет, али остаје још много тога да се уради, да се још више растерете послодавци који већ од данас морају дизати плате до свог максимума”, закључио је Дудуковић.

Са друге стране, економиста Зоран Павловић тврди да је највећи проблем у томе што је пословање овдје неизвјесно и да се због тога већина послодаваца са оствареном добити, чак и ако се мјери у милионима, не одлучује на подизање плата радницима.

“Проблем је у томе колико је извјесно да ће послова и пословних активности бити у будућности. Ви можете подићи плате једнократно и онда вас то прати у континуитету у сљедећем периоду. Несигурност тржишта је ствар која дефинитивно људе спречава да подижу плате. То значи да, ако послодавци имају акумулирану добит, то нам не може гарантовати будуће послове и приходе, а самим тим ни претпоставку да ће се подизањем плате онда успјети и одржати”, рекао је Павловић.

Са друге стране, он наглашава да је вријеме је да се разумије да је повећање плата једнако смањењу оптерећења.

“Ако тога не буде, ништа се неће промијенити. Оно што је Влада РС скоро донијела, у вези са враћањем дијела издвајања за радника, јесте компликован систем који многи не разумију. Практично, без директног смањивања пореза по основу исплаћене плате на ниво који је био прије 2010. године, односнио на 51 одсто, нема промјена и повећања плата”, рекао је Павловић.

Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске, каже да се не могу задржати радници на плати од 200 евра и да не може више проћи девиза коју су послодавци непрекидно изговарали: ‘Ко неће за 200, има ко ће и  за 150’.

Сада смо таквим понашањем дошли у позицију да нам одлази радна снага, рекла је наша саговорница. Додаје да је увијек постојала економска миграција, али да је ово што се сада дешава озбиљно питање које тражи хитну реакцију.

“Да ли су Влада, Парламент и послодавци спремни за једну обимну и озбиљну реформу система плата, за разумијевање да се не може живјети до 450 до 600 КМ и да ли су спремни послати поруку да вриједи остати овдје? Тешко! Влада је донијела низ закона који иду на руку послодавцима, али заузврат није ништа урађено за раднике. Ми сад имамо ситуацију која је прилично сложена и која тражи да се реагује одмах. А те реакције још нема”, каже Мишић.

Она наводи да су све анкете показале да су основни разлози напуштања ових простора, и то код 90 одсто људи, плата и услови рада, што послодавци не желе да схвате.

“Бићу отворена, кад говоримо о РС, апсолуто не постоји воља код челних људи Уније удружења послодаваца. Они не играју фер. Нека министарства у Влади мазе пословну заједницу. Овдје постоје привилеговани и у тој Унији послодаваца, који раде само за себе и бенефите својих фирми, при том значајан број добрих послодаваца остаје по страни. Влада мора да пронађе инструменте који неће само ићи у правцу давања новца. Они би морали некако послодавце довести у ситуацију да иду у процес значајнијег и бржег повећања плата. Овдје треба свима повећати плате и изборити боље услове рада и то одмах. То је прва ствар!”, упозорила је Мишић.

Због тога је предсједница Синдиката затражила од Владе да се најмања плата повећа за 100 КМ.

Управо то је изреволтирало представнике послодаваца, који тврде да Влада Републике Српске никада неће без сагласности свих социјалних партнера повећати минималну плату и да није истина да послодавци имају паре, а да неће да их дају радницима.

„Изјава предсједнице Савеза синдиката РС да очекује од премијера да одмах законом повећа најнижу плату за 100 марака је у тону како послодавци имају паре, али неће да дају радницима. То је демагогија. Таквом административном мјером се могу угрозити одређена радна мјеста у привреди. Рецимо, морају се повећати плате онима који имају 500 на 600 КМ и онда послодавац нема пара да повећа плате онима који имају 600 КМ. Шта смо онда добили“, рекао је члан Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Тривић.

Он тврди да послодавци који послују законито исплаћују плате радницима у складу с тим колико имају пара.

Ипак, оно што је занимљиво и важно поменути јесу подаци које је објавила управо Унија удружења послодаваца ове године, према којима се види прилична неуједначеност раста плата и продуктивности. Па је тако само у задње три године продуктивност континуирано расла, док су плате скоро па стагнирале. Можда је вријеме да и плате почну да расту. И да то радници осјете!