108. засједање Међународне конференције рада, усвојена Конвенција бр. 190. и припадајућа Препорука, о сузбијању насиља и узнемиравања у свијету рада

108. засједање Међународне конференције рада, усвојена Конвенција бр. 190, и припадајућа Препорука, о сузбијању насиља и узнемиравања у свијету рада
108. засједање Међународне конференције рада, усвојена Конвенција бр. 190, и припадајућа Препорука, о сузбијању насиља и узнемиравања у свијету рада

Међународна конференција рада, којом је обиљежена стота годишњица Међународне организације рада (МОР), завршила је 108. засједање које је трајало двије седмицеу петак, 21. јуна 2019. године усвајањем историјске Конвенције и припадајуће Препоруке о сузбијању насиља и злостављања у свијету рада, као и Декларације која утире пут према будућности рада с човјеком у средишту.

„Оно што смо данас усвојили је мапа пута, компас који нас води напријед у будућност ове Организације, јер је будућност рада будућност наше Организације“, рекао је генерални директор ИЛО, Guy Ryder.

МОР-ова Стогодишња декларација за будућност рада

Након захтјевних и тешких двонедјељних преговора и расправа, представници радника, послодаваца и влада договорили су и усвојили кључну МОР-ову Стогодишњу љетну декларацију за будућност рада, 2019., обновљени друштвени уговор уграђен у мандат МОР-а прије сто година. Декларација представља потврду релевантности и важности мандата МОР-а у свијету рада који се мијења, позив на акцију и путоказ за дјеловање МОР-у и његовим чланицама. Стогодишња декларација ставља снажан нагласак на омогућавање да људи имају користи од промјена у свијету рада, јачањем институција рада и осигуравање адекватне заштите за све раднике, те промовисање одрживог, инклузивног раста и пуне и продуктивне запослености.

Декларација је агенда за права и заштиту свих радника у тренутку када је свијет суочен с огромним изазовима климатских промјена и дигиталне трансформације, те за минимум заштите радничких права за све раднике, укључујући и стотине милиона радника у неформалној економији или запослених на несигурним, опасним и потплаћеним пословима. Декларација покрива и глобалне ланце снабдјевања као и послове на платформама.

Стогодишња декларација за будућност рада значи да владе и послодавци морају радити заједно са синдикатима и интензивирати напоре како би се осигурао достојанствени рад у глобалној економији коју радикално мијењају слободна трговина и дерегулација, дигитализација и климатска криза. Декларација позива трипартитне чланице МОР-а из 187 држава свијета да раде заједно, и кроз социјални дијалог, на сљедећим конкретним подручјима:
– Пуна запосленост и достојанствени рад, укључујући трговинске, индустријске и секторске политике које промовишу достојанствен рад;
– Адекватна заштита укључујући адекватну минималну плату (законску или испреговарану) и заштита здравља и сигурности на раду;
– Максимално ограничење раднога времена;
– Поштовање основних радничких права;
– Остварење родне једнакости у приликама и третману;
– Цјеложивотно учење и квалитетно образовање за све;
– Универзални приступ обухватној и одрживој социјалној заштити;
– Одговарајућа заштита приватности и личних података.
– Признавање права на колективно преговарање.

Конвенција бр. 190, и припадајућа Препорука, о сузбијању насиља и узнемиравања у свијету рада

Након двогодишње расправе, Међународна конференција рада је на својем 108. засједању, 21. јуна 2019. године са 439 гласа за, 7 против и 30 уздржаних, усвојила историјску Конвенцију о насиљу и узнемиравању у свијету рада те припадајућу Препоруку. Конвенција бр. 190 нови је стандард МОР-а, и први пут утврђује глобално право свих радника на рад без насиља и узнемиравања. Конвенција има инклузивни приступ, те заштиту проширује на све раднике, без обзира на њихов статус.

Конвенцијом се насиље и узнемиравање у свијету рада одређује као распон неприхватљивих понашања и пракси или пријетњи, било да су се догодиле једном или више пута, које имају циљ или посљедицу или је вјероватно да ће имати посљедицу у физичкој, психичкој, сексуалној или економској штети, а укључује и родно засновано насиље и узнемиравање. Родно засновано насиље и узнемиравање означава насиље и узнемиравање усмјерено на особе због њиховог пола или рода, или утиче несразмјерно на одређени пол или род те укључује сексуално узнемиравање.

Конвенција штити раднике и друге особе у свијету рада, укључујући запослене дефинисане националним правом и праксом, као и особе које раде независно о њиховом уговорном статусу, особе на оспособљавању, укључујући научнике и приправнике, раднике којима је завршило запослење, волонтере, тражиоце посла и апликанте за посао те појединце који имају ауторитет, обавезе или одговорности послодавца. Конвенција се примјењује на све секторе – приватне и јавне, у формалној и неформалној економији, у градским и руралним подручјима.

Конвенција се односи на насиље и узнемиравање у свијету рада које се догађа током или је повезано или произлази: из рада на радном мјесту, укључујући јавне или приватне просторе гдје су они одређени као мјесто рада, на мјестима гдје је радник плаћен, гдје користи паузу или једе, или користи санитарне чворове, мјеста за прање или гардеробе; током путовања повезаних с послом, оспособљавања, окупљања или друштвених активности; кроз комуникацију повезану с послом, у смјештају који је осигурао послодавац те за вријеме пута на посао и с посла.

Конвенција обавезује државе на усвајање, у складу с националним правом и околностима те савјетујући се с репрезентативним организацијама послодаваца и радника, укључивог, интегрисаног и родно осјетљивог приступа за превенцију и елиминацију насиља и узнемиравања у свијету рада. Такође, Конвенција обавезује на усвајање законодавства које ће регулисати и забранити насиље и узнемиравање у свијету рада, одговарајућих мјера за превенцију насиља и узнемиравања у свијету рада те мјера за надзор и извршење законодавства, као и осигурати ефикасан правни лијек.

Препорука уз Конвенцију детаљније надопуњава и појашњава текст саме Конвенције. Конвенција ступа на снагу дванаест мјесеци након датума регистровања ратификације од стране двије државе чланице Међународне организације рада.

МОР разматрао случајеве кршења права

Одбор Конференције за примјену стандарда оцјењивао је преданост националних влада осигурању социјалне заштите, али и поштовање МОР-ових конвенција. Расправљена су 24 случаја држава које у највећој мјери крше МОР-ове стандарде, међу којима су Казахстан, Турска, Зимбабве и Србија.

У раду Конференције учествовало је око 6.300 представника из редова влада, синдиката и послодаваца из 178 држава чланица МОР-а, те посматрачи из националних и међународних невладиних организација. Конференцији су се обратили и бројни свјетски лидери, који су учествовали и у низу тематских форума, међу којима Ангела Меркел, Дмитриј Медведев, Емануел Макрон, као и Антонио Гутерес, генерални секретар Уједињених нација.